Kosovskom Ustavnom sudu upravo je podnet zahtev za ocenu ustavnosti Uredbe Centralne banke Kosova kojom se, između ostalog, dinar izbacuje iz platnog prometa, a koja je na snagu stupila prvog dana ovog meseca, potvrdio je jedan od advokata za KoSSev. U zahtevu se traži da se Uredba suspenduje, sve dok Ustavni sud ne donese odluku odnosno potvrdi ili opovrgne da je ona ustavna.
Ovaj zahtev u kome se osporava ustavnost i zakonitost Uredbe, ali i traži da se uredba oceni i zbog efekta štete koja je naneta samim građanima, odnosno zbog kršenja njihovih osnovnih ljudskih prava – danas je Ustavnom sudu podneo advokat iz Gnjilana, Vasilije Arsić.
Inače, zahtev je sastavljao advokatski tim koji, osim Arsića, čine i Dragutin Nenezić i profesor na Pravnom fakultetu, Dušan Čelić.
U zahtevu je naznačeno najpre to da Uredba nije u skladu sa članovima 7, 11, 22, 23, 24, 25, 46, 49, 51, 57, 58. i 59. Ustava Kosova, kao i članom 16. Zakona o Centralnoj banci Kosova.
Glavna zamerka advokata u ovom zahtevu tiče se člana 35. Uredbe CBK, koji predviđa evro kao jedinu valutu za transakcije gotovinskim plaćanjem i platne sisteme na Kosovu u smislu „člana 11. Ustava Republike Kosovo i članova 16, 17. i 18. Zakona br. 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosovo“.
U zahtevu koji je danas podnet objašnjava se da ova odredba protivreči ustavnoj odredbi da to pitanje mora biti jasno regulisano zakonom, a ne aktom CBK.
„Očigledno se uredbom reguliše materija za koju je zakonom, na osnovu Ustava, predviđeno da se može regulisati zakonom, što predstavlja drastično kršenje osnovnih postulata vladavine zakona. Takva uredba je izričito u suprotnosti Ustavom, i kao takva ne može opstati u ustavnom redu Republike Kosovo“, navodi se u zahtevu.
Primenom člana 35. uredbe krše se osnovna ljudska prava – na imovinu, rad, obavljanje profesije, zdravstvenu i socijalnu zaštitu
U zahtevu se ujedno navodi da se članom 35. uredbe krši niz ljudskih prava zagarantovanih Ustavom, kao i međunarodnim konvencijama koje se direktno primenjuju na osnovu člana 22. Ustava, a među kojima su pravo na imovinu, na rad i obavljanje profesije, zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Primena člana 35. uredbe – diskriminatorna i izostala je konsultacija sa srpskom zajednicom
Podnosilac ujedno smatra da je primena ovog člana uredbe diskriminatorna, budući da pogađa pre svega srpsku zajednicu na Kosovu.
„Iako sama uredba ne sadrži eksplicitno diskriminatorne odredbe, činjenica da je njena primena diskriminatorna ukazuje na indirektnu diskriminaciju, koja je kao takva suprotna članovima 7, 24, 57, 58. i 59. Ustava, kao i međunarodnim konvencijama koje se direktno primenjuju na Kosovu na osnovu člana 22. Ustava“.
Podnosilac zahteva podseća i na to da donošenju uredbe nisu prethodile konsultacije sa srpskom zajednicom:
„Budući da su primenom uredbe pogođeni pre svega pripadnici srpske zajednice, ona je doneta suprotno odredbama članova 57-59. Ustava, kao i člana 15. Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti manjina, koja se direktno primenjuje na Kosovu na osnovu člana 22. Ustava, budući da donošenju uredbe nisu prethodile konsultacije sa srpskom zajednicom“.
UNMIK regulative još uvek na snazi
Ujedno, donošenjem uredbe, tvrdi podnosilac, nisu stavljene van snage odredbe UNMIK regulative, koja predstavlja sastavni deo važećeg pravnog poretka Kosova.
Reč je o odredbama koje su definisane u Uredbi donetoj septembra meseca 1999. godine, a koje, između ostalog nalažu da „osoba koja želi da izmiri obaveznu naplatu u dinarima, a koja po članu 4.1 treba da se plati u drugoj valuti, može to učiniti po odgovarajućem deviznom kursu koji se primenjuje na dan plaćanja…“
„Ovim odredbama ovih akata se dinar predviđa kao važeće sredstvo plaćanja na Kosovu, dok član 35. osporavane uredbe predviđa evro kao jedino sredstvo plaćanja na Kosovu, čime se ovi propisi dovode u koliziju. U tom smislu, i ovo predstavlja kršenje citiranog člana 7. Ustava, budući da vladavina zakona bez sumnje podrazumeva i međusobnu usklađenost pravnih akata“, konstatuje podnosilac zahteva.
Traži se suspenzija do konačne odluke odnosno procene Ustavnog suda
Advokat Arsić zaključuje da je potpuno nesporno da je član 35. osporavane uredbe protivustavan, te predlaže sudu da posle sprovedenog postupka, to i utvrdi i stavi ga van snage.
Uz naglasak da primena ove uredbe nanosi „nepopravljivu štetu građanima Kosova“ i da se „grubo krše njihova osnovna ljudska prava“, ovaj advokat predlaže da se do donošenja konačne odluke o ustavnosti donese privremena mera, odnosno:
„Suspenduje se skladu sa članom 27. Zakona o Ustavnom sudu važenje člana 35. Uredbe o gotovinskim operacijama do donošenja konačne odluke o njegovoj ustavnosti“.
Arsić kaže da je zahtev danas regularno podneo Ustavnom sudu, da je bez problema zaveden pod brojem 272.
Očekuje da će odgovor na zahtev ili na predlog za privremenu meru dobiti u što kraćem vremenskom intervalu, a, sa druge strane – konačnu odluku suda o ustavnosti bi trebalo, kazao je advokat Arsić – u roku od mesec dana.
Jedini način
O samoj uredbi Centralne banke Kosova, uredbi 35. i njenoj neusklađenosti sa kosovskim zakonodavstvom, nakon podnošenja zahteva za ocenu ustavnosti za KoSSev je govorio pravnik, Dragutin Nenezić, koji je bio deo tima koji je sastavio zahtev.
Naglasio je da je podnošenje ovog zahteva, odnosno donošenje privremene mere o obustavi člana uredbe jedini način da se izađe iz trenutne situacije.
Ključ je to da se radi o materiji koja se ne može urediti odlukom:
„Ustavom i zakonom o centralnoj banci propisano je da se upotreba valute propisuje samo zakonom. Znači potreban je zakon, a nije ga moguće doneti jer je skupština nefunkcionalna, a i taj zakon spada u zakone za koji moraju glasati nevećinske zajednice…“.
Osim toga, ono zbog čega je takođe ovaj zahtev podnet, jeste i efekat primene Uredbe na same građane i to ne samo na Srbe – već na sve one koji ostvaruju primanja iz Srbije.
