Od kada je Centralna banka izašla za uputstvom za prilagođavanje na Uredbu o evru, prema kojem je i dalje nejasno to da li je zapravo prvobitno proklamovani jednomesečni period za prilagođavanje, sada i zvanično produžen na tri meseca, stižu nove kritike na račun oglušivanja kosovskih vlasti o međunarodne pozive da se odloži primenjivanje uredbe o valuti.
Od kada je CBK pred kraj januara obnarodovala svoju odluku o valuti donetu krajem decembra, kojom se praktično istiskuje dinarski platni promet na Kosovu, odluku pored Srba, kritikuju i zapadne zemlje.
Iako one listom podržavaju uredbu, prema kojoj je evro jedina valuta na Kosovu, izražavaju kontinuiranu zabrinutost za one građane, čiji se broj procenjuje na oko 100,000 koji žive na Kosovu i ostvaruju dinarska primanja, a pre svega za socijalno najugroženije kategorije i penzionere.
Zapadni predstavnici pozivaju kosovske vlasti da se sa primenom uredbe sačeka dovoljno dugo, koliko je potrebno da bi se zajedničkim naporima pronašlo rešenje kojim ove kategorije stanovnika na Kosovu ne bi bile pogođene. Nezvanično su se spominjali minimalni rokovi od četiri do šest meseci.
Iako se u Prištini naglašava da je odluka CBK odluka nezavisne institucije i da se ona ne bavi srpskim dinarom, koji se čak i ne zabranjuje, već samo nelegalni tokovi novca, na insistiranje međunarodne zajednice, uveden je jednomesečni period „prelaznog perioda“, uz istovremenu primenu uredbe od 1. februara. U istom je periodu ipak zaplenjeno oko četiri miliona dinara, a potom sa prelaza vraćena pošiljka od 117 miliona dinara.
Nakon što je krajem ove nedelje u SB UN održana sednica o dinaru, a na zahtev Srbije, juče je CBK izlistala 10 novih mera za prilagođavanje na uredbu, sada sa novim rokom od najkasnije tri meseca.
Rode: Jednostrano, ihitreno, licenciranje banke se ne obavlja za dva-tri dana
Nemački ambasador Jern Rode, koji već danima podiže glas zbog načina na koji se primenjuje uredba iako istu i podržava, sinoć je ponovo uputio kritike.
Gostujući na „Nacionale“, kazao je da suština nije u nejasnoćama, već u tome – da li će korisnici primanja iz Srbije koji žive na Kosovu, ove ili sledeće nedelje dobiti penziju ili platu.
Osvrćući se na novo obaveštenje CBK, Rode navodi:
„Odjednom, korak po korak, pojavljuju se nova obaveštenja: prvo mesec dana, sada tri meseca. Ono što nam je potrebno je jasnoća za sve… Oni koji su pogođeni i međunarodna zajednica treba da vide plan. Ja ne vidim da još imamo plan. Ako imate rešenje, ja sam poslednji koji bi ga kritikovao“.
Ponovo je naglasio da je u pitanju jednostrana i ishitrena odluka.
„I, opet, imate jednostrani korak koji je na brzinu najavljen. A uzmite za primer licenciranje banke. Licenciranje banke se ne radi za dva dana. Ili tri. Postoji proces. Procesi zahtevaju vreme. I rekao bih da kada imate plan, prvo postavite plan, pa onda odredite vremenske okvire. A ne obrnuto, prvo vremenske okvire pa onda planove“.
Seljimi: Havarija
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Petrit Seljimi takođe je u sličnom tonu sinoć komentarisao postupke svojih kolega u Prištini. Rodeovu izjavu tumači kao punu gorčine usled novonastale situacije.
Kosovska javnost i njeni saveznici saznaju iz srpskih medija krajem decembra da kosovska vlada zabranjuje dinar do 31. januara, podseća Seljimi. Odluka koja se odobrava, dodaje, ali pošto se dotiče ekonomskog stanja srpske zajednice i pitanja njene primene (dakle, bezbednosti), Zapad traži prelazni period, sumira dalje Seljimi.
„Kosovska vlada ne reaguje i svi naši saveznici se ljute zbog neusklađenosti, nedostatka komunikacije. Kurti kaže: ‘bez brige, nećemo odmah da preduzimamo korake’, ali onda u pojedinim selima odmah oduzima gotovinu za penzije u dinarima. Zapad se ljuti“.
Seljimi dalje navodi da je upravo zbog toga Srbija uspela da ubedi SB UN da organizuje posebnu sednicu o dinaru i dodaje:
„Naši saveznici uopšte nisu zadovoljni nama. Još samo jedno pitanje u kojem jednostavno nema nikakva koordinacije (čak ni u izradi govora u UN), dok se sav potencijalni bezbednosni rizik deli sa NATO saveznicima“.
Zatim Kurti tvituje i izgleda kao da „oseća žaljenje“. Šalje poruke da daje mesec dana dodatnog prelaznog vremena i da neće biti „kaznenih mera“. Kurti je to uradio u video obraćanju na srpskom jeziku, obećavajući bolju komunikaciju, uz naglasak da je sve zarad borbe protiv kriminala.
„A onda Centralna banka kaže – ne, zapravo je prelazni period tri meseca, a mi ćemo uraditi gomilu mera, uključujući subvencije za otvaranje bankomata i menjačnica u srpskim sredinama, i gomilu drugih koraka za koje će očigledno biti potrebni meseci. Veoma zbunjujuća situacija“, ovako događaje tumači Seljimi.
Uz naglasak da „nijedan prijatelj Kosova, ni opozicija nisu protiv suverenih odluka Republike Kosovo“, što je „elokventnije“ izneo i američki profesor Edvard Džozef, kazavši da Aljbin Kurti zapravo treba da pokaže svima razliku između načina na koji „demokratija tretira sopstvene građane iz manjinskih zajednice i autokratije koja očajnički želi da se uhvati za vlast“ Seljimi zaključuje:
„Postoji potpuni nedostatak osnovnog poverenja. Hoćemo li u EU? Hoćemo li u Savet Evrope? Hoćemo li u NATO? Kako ćemo se, dođavola, pridružiti savezima ako odbijemo da radimo sa njima? Kako uspevamo da uništimo našu međunarodnu poziciju posle Banjske? Potpuna havarija!“, dodaje Seljimi.
U naknadnom oglašavanju Seljimi je imao unekoliko drugačiju poruku:
„Diplomate koje se pitaju ‘šta možemo da uradimo?’ kada se suočavaju sa Vučićevim terorističkim maltretiranjem i paranoičnim nedostatakom komunikacije sa Kurtijeve strane, nisu ozbiljni. Šta Zapad može?! Zapad može da reši Kosovo i Srbiju za 24 sata. To je i te kako rešivo (sa velikom dividendom) ako je neko ozbiljan i ima malo ambicije“.
