Peticija za opoziv odluke Skupštine opštine Severna Mitrovica o dodeli parcele kod Vojnog remonta kosovskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, predata je predsedniku skupštine.
Za Srpsku demokratiju, pokretača peticije, sledeći korak je referendum. Međutim, zakonski okvir za sprovođenje lokalnog referenduma postoji samo delimično, jer nema posebnog zakona o referendumu koji bi definisao način na koji bi se sproveo.
„Što se nas tiče, građana, mi smo naše završili po tom zakonu i zaštitili se i to je jedan demokratski čin kontrole institucija. Bez njega ne postoji demokratija“, kaže Aleksandar Arsenijević, predsednik Srpske demokratije.
Lokalna skupština je dužna da u roku od mesec dana razmatra peticiju, što će u narednim danima i učiniti.
„Naravno da ću pozvati politički subjekat i Srpsku demokratiju da prisustvuju zajedno tom sastanku, gde ćemo mi kao odbornici i kao skupština raspravljati o tome, jer veoma je teško raditi na tome kada nema drugih zakonskih osnova, pa ostaje pri odlučivanju ponovo samoj skupštini“, kaže Nedžad Ugljanin, predsedavajući Skupštine opštine Severna Mitrovica.
Odredbe kosovskog ustava ograničavaju teme koje se mogu iznositi na referendumu, posebno one koje utiču na položaj manjina, ali se njima takođe sprečava eventualno pridruživanje Kosova nekoj od okolnih zemalja, te se neusvajanje zakona o referendumu tumači kao politički manevar. Međutim, poznavaoci prilika ističu da to nije problem samih građana.
„Oni ako ne mogu da organizuju lokalni referendum o tom pitanju sada, mogu da urade drugo nešto što im je predloženo od strane pokretača jedne od peticija, a to je da neku odluku ne sprovode do trenutka dok se ne stvore uslovi za organizaciju lokalnog referenduma. Dakle, dok se ne usvoji taj zakon, pa koliko god godina to trajalo, je je poenta – ne može građanin da snosi odgovornost za to što nema političkog konsenzusa oko regulisanja jednog od osnovnih mehanizama zaštite demokratije, posebno na lokalnom nivou“, navodi Milica Andrić Rakić, iz Nove društvene inicijative.
Ukoliko volja građana ne bude uvažena na lokalnom nivou, Srpska demokratije obratiće se višim instancama.
„Kao što smo rekli, mi smo tražili moratorijum na tu odluku. Takođe možemo da se žalimo Vrhovnom, pa Ustavnom sudu, Savetu Evrope koji ima komisiju za, upravo, posmatranje ovakvih slučajeva. Mislim da Kosovu, kao aplikantu za Savet Evrope, nije u interesu da ovo odbije“, poručuje Arsenijević.
Šta će preovladati u narednom periodu – volja građana ili politički interes, ostaje da se vidi.
