Anđelka Ćup, istaknuta novinarka iz Gračanice, iznela je u Podkastu Radio Goraždevca duboku analizu novinarske situacije na Kosovu, ističući niz izazova s kojima se suočavaju medijske organizacije na ovom području.
U razgovoru je naglasila da je medijski pejzaž podeljen na nacionalnoj i političkoj osnovi, gde je politički i nacionalni identitet često ispred novinarske profesije.
“Umesto profesionalnog novinarstva mi imamo političko i nacionalno novinarstvo. Važnije je ono što vam kažu političari, odnosno, oni koji vas podržavaju finansijski ili već ne znam kako. Ili ste vi kao novinar ili je vaš urednik, direktor član određene političke partije tako da je to zbog uticaja politike a i nažalost ovde u postkomfliktnom području još uvek je ono nacionalno jače od novinarskog i profesionalnog”, kazala je u Podkastu Radio Goraždevca novinarka Anđelka Ćup.
Jedan od ključnih problema koje je istakla jeste nedostatak transparentnosti u dobijanju informacija od kosovskih vlasti, što otežava novinarima da obave svoj posao istraživački i profesionalno. Dodatno, Ćupova je naglasila pritisak koji novinari trpe od političara, kako sa srpske tako i sa kosovske strane.
“Imamo problem sa dobijanjem informacija i od strane kosovskih vlasti, to je tek poseban problem. Onoliko koliko imamo problem da dobijemo informaciju od srpske vlasti ili opozicije toliko imamo veliki problem i sa dobijanjem informacija od kosovskih institucija, jer nam vrlo često ne odgovaraju na pitanja koja su nama važna”, kazala je Ćup.
Govoreći o odgovornosti novinara, Ćupova je istakla važnost profesionalnog izveštavanja i zastupanja javnog interesa, što se često viđa u radu manjih medijskih organizacija koje se fokusiraju na lokalne teme.
“Svi su odgovorni. Neverovatno je da i dvadeset i nešto godina posle sukoba samo na Kosovu, znamo da su i pre toga bili ratovi, i dalje je prisutan govor mržnje i izvlači se iz fioke kada je to potrebno. Opet se vraćam na ono što je bitno, od zavisnosti od toga kako ste politički opredeljenji odnosno, vaš urednik, direktor a i vi sami kao novinar. Tako da je prvenstvena odgovornost na nama koji često sprovodimo samocenzuru bespotrebno. Nkada se desi da niko na nas ne vrši pritisak ali mi sami nešto u svojoj glavi kažemo ajde da malo sada napadnemo ove druge jer mi smo bezgrešni. Tako da je govor mržnje prisutan mnogo češće nažalost kod kolega koji rade na jeziku većine. Što se tiče samih medija ovde na Kosovu koji rade na srpskom, čini mi se da toga ima minimalno dok u medijima koji rade u Srbiji ima i ovih i onih, otprilike kao i na Albanskoj medijskoj sceni”, kazala je novinarka Anđelka Ćup.
Ona je naglasila nedostatak pridržavanja novinarske etike kod većine medija, što doprinosi daljoj polarizaciji medijske scene na Kosovu.
“Novinarska etika je slovo na papiru i ono na sajtu gde imamo svi istaknuti etički kodeks gde piše kako treba da se ponašamo. Nažalost, opet kazem svaka čast kolegama koji rade profesionalno, ne kog svih ali kod većine se taj etički kodeks završava tu na tom sajtu”, dodala je Ćup.
Poseban izazov predstavlja sveprisutnost govora mržnje, kako među političarima tako i među novinarima, što može izazvati ozbiljne posledice u postkonfliktnom okruženju.
“Govor mržnje nažalost, osim naravno političara, velikim delom dolazi od nas, od samih novinara. I to je u ovom postkonfliktnom području veoma opasno i ja ću ponovo da se vratim na 17. mart koji je pouzrokovao to što je prouzrokovao. Sada imamo dosta govora mržnje oko srpske kulturne baštine, oko crkve, povezivanja recimo događaja u Banjskoj sa crkvom od nekih, izvinjavam se kolegama, od nekih kvazi novinara. Ovo nije lepo što kaažem ali nažalost ima nas i takvih koji sami iznose zaključke bez provere činjenica. Tako da taj govor mržnje, izjednačavanje kriminlaca sa čitavom jednom etničkom grupom zaista može da izazove izuzetnu, izuzetnu opasnost”, kazala je Ćup.
U središtu pažnje novinarske refleksije na Kosovu je tema odgovornosti i opasnosti koja proizilazi iz nedovoljne pažnje prilikom objavljivanja informacija. Anđelka Ćup, istaknuta novinarka iz Gračanice, upozorava na ozbiljne implikacije govora mržnje, naglašavajući da odgovornost za suzbijanje ovog fenomena leži ne samo na političarima, već i na samim novinarima.
“Odgovornost je ogromna, odgovornost je na nama velika. Ne znam koliko su ljudi toga svesni i koliko je opasna bilo kakva rečenica koju mi objavimo a ne razmislimo dobro gde se nalazimo i da li je to u redu i da li je to po novinarskom kodeksu. Govor mržnje nažalost, osim naravno političara, velikim delom dolazi od nas, od samih novinara. I to je u ovom postkonfliktnom području veoma opasno i ja ću ponovo da se vratim na 17. mart koji je pouzrokovao to što je prouzrokovao. Sada imamo dosta govora mržnje oko srpske kulturne baštine, oko crkve, povezivanja recimo događaja u Banjskoj sa crkvom od nekih, izvinjavam se kolegama, od nekih kvazi novinara. Ovo nije lepo što kažem ali nažalost ima nas i takvih koji sami iznose zaključke bez provere činjenica. Tako da taj govor mržnje, izjednačavanje kriminlaca sa čitavom jednom etničkom grupom zaista može da izazove izuzetnu, izuzetnu opasnost”, kazala je u Podkastu Radio Goraždevca novinarka Anđelka Ćup.
Ipak, Ćupova je izrazila optimizam u pogledu budućnosti novinarstva na Kosovu, ističući hrabrost i profesionalizam mladih novinara koji se sve više angažuju u medijskom sektoru. Veruje da će njihov doprinos dovesti do pozitivnih promena i vraćanja poverenja u novinarstvo kao ključnog stuba demokratije.
“Ja želim da verujem da će se stvari menjati u pozitivnom smislu i zaista se nadam da će se to desiti. S obzirom da trenutna medijska situacija nije loša samo kod nas, nije to samo Kosovo, samo Srbija, samo Balkan nego je to u čitavom svetu čini mi se. Jer znamo da i veliki, ogromni mediji, sećamo se, i znamo i sada kako to funkcioniše. Ali ono u šta ja zaista verujem jeste pojava velikog broja mladih ljudi, novinarki i novinara koji su ne samo obrazovani i medijski pismeni nego su vrlo hrabri. To se vidi na terenu, to može da se primeti na terenu na osnovu pitanja koja oni postavljaju čak i mimo odluke svojih urednika po cenu da budu kažnjeni, smenjeni, ostavljeni bez posla. Ja zaista jesam optimista, ja verujem u te mlade ljude, verujem u to da oni žele da se zaista profesionalno bave ovim poslom i da su, da kažem, bukvalno shvatili šta je posao novinara. A ponoviću još jednom, to je da budu hroničari svog vremena i da pišu vesti. Sve što je neproverena informacija i netačna informacija to nije vest”, zaklučila je Ćup.
Ova analiza Anđelke Ćup pruža dubok uvid u izazove i perspektive novinarstva na Kosovu, ističući važnost profesionalizma, transparentnosti i odgovornosti u ovom ključnom sektoru društva.
