Tendenciozno izveštavanje, dezinformacije, cenzura, manipulacija medijima, i u medijima. Čini se da je borba za tačnu informaciju danas izraženija nego ikada. Isto tako i borba protiv dezinformacija. Ima li načina da tačna pobedi netačnu vest, u eri društvenih mreža, gde svaki pojedinac u javnom prostoru, kreira istinu po svojoj volji?
Citirajući Vinstona Čerčila, da dok istina obuče pantalone laž je obišla ceo svet, naš sagovornik, novinar Željko Tvrdišić, u najnovijem podkastu Kontakt Plusa, opisuje koliko je zapravo teško boriti se protiv dezinformacija u medijima.
Kaže da svaka netačna informacija, svesno ili nesvesno plasirana, nanosi štetu i dovodi u zabludu javnost.
Smatra da su i političari generatori netačnih vesti, posebno u predizbornim kampanjama, kada se koriste spinovima, ali da, kako kaže „oni na sreću imaju novinare koji ne postavljaju pitanja“…
Kao najupečatljiviju netačnu vest koju je pročitao o Kosovu tokom ove godine, Željko Tvrdišić navodi onu iz juna meseca, kada je jedan prištinski portal objavio informaciju o Eparhiji raško-prizrenskoj pod naslovom „Liturgija Teodosija inspiriše Srbe na nasilje“.
Po njegovom mišljenju, ovakve tendenciozne vesti, posebno na politički i bezbednosno nestabilnom području kakvo je naše, mogu prouzrokovati mnoge negativne posledice.
Upečatljivo i tendenciozno je bilo, kaže, i pisanje kosovske novinske agencije da je on, putem svojih „favorita“, uticao na obaranje konkursa za izbor direktora drugog programa Radio-televizije Kosova (RTK).
Ukazuje da je vrlo opasno ukoliko neka novinska agencija plasira netačnu vest.
„Medijske kuće plaćaju agencije za vesti, očekujući kredibilne i tačne informacije. Zašto je opasna lažna vest koja dolazi od novinskih agencija? Tu vest preuzima ogroman broj medija i ona se na taj način mnogo brže širi od, recimo, vesti sa nekog portala koji je manje poznat“, navodi Tvrdišić.
Sa pokušajem cenzure se i sam nedavno suočio, kada ga je bord RTK suspendovao zbog izjave sagovornika novinara RTK2.
Za sebe kaže da nikada nije bio čovek cenzure, jer se cenzura kosi i sa zakonima i etičkim kodeksom novinarstva, ali i sa njegovim moralnim ubeđenjima.
Nakon svega, navodi da je izgubio poverenje u institucije. Smatra da je pad poverenja u institucije raširen i među građanima.
„Postoji trend da mi polako gubimo poverenje u institucije i taj pad poverenja je opšti proces. Ne postoji institucionalno poverenje i poverenje u elite. Kada ovo govorim, govorim sa aspekta običnog građanina. Zato je neophodno da imamo transparentnost, jer ta transparentnost je prvi korak u vraćanju poverenja nazad. Ali na Kosovu to je zaista jedan proces za koji pretpostavljam da će biti potrebno još mnogo vremena, naročito posle svega ovoga što se događa.“
Tvrdišića zabrinjava to, što se zbog netačnih, pogrešnih, a neretko i zlonamernih i tendencioznih informacija, medijski kredibilitet sve češće dovodi u pitanje.
„Iskreno, brine me što u poslednje vreme ja mogu da vidim dve vrste medija: jedni koji govore crno i drugi koji govore belo. I zabrinjava me što nema onih medija koji su sredina, koji će dati nešto što je izbalansirano. Dati informaciju koja će biti takva da ljudi ne moraju proveravati i ove crne i ove bele kanale da bi znali šta je tačno. Ali, živimo u takvom vremenu, ovo je vreme socijalnih mreža, vreme kada svako može otvoriti nalog na Tviteru, Fejsbuku i postati na taj način izvor informacija, najčešće lažnih.“
Ključni u borbi protiv dezinformacija su novinari, smatra Tvrdišić, odnosno profesionalan pristup novinarskom pozivu.
„Novinari su ti koji moraju voditi računa o tačnosti informacija, moraju ukazivati na propuste, moraju pozivati ljude da ne šeruju informacije koje su lažne, koje nisu pouzdane, koje nisu proverene, koje nisu tačne i to je nešto što moramo imati uvek u vidu“, poručuje.
