Evropska unija poziva na ubrzanje procesa pristupanja Zapadnog Balkana tom bloku i traži od Beograda i Prištine brz napredak u normalizaciji odnosa i da u potpunosti, bez daljih odlaganja ili preduslova, primene postignute sporazume, uključujući sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov implementacioni aneks, navodi se u objavljenoj deklaraciji, s kojom se usaglasila i Srbija.
Na Samitu lidera Zapadnog Balkana na kojem Srbiju predstavlja premijerka Ana Brnabić objavljena je “Briselska deklaracija”.
U deklaraciji se traži potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napominje da će EU brzo ispitati predloge iznete u Planu rasta za unapređenje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU.
EU nastavlja da u potpunosti podržava napore visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana Miroslava Lajčaka, navodi se.
EU očekuje “konstruktivan angažman” Beograda i Prištine, stoji u deklaraciji, “u dobroj veri i duhu kompromisa” da bi se postigao brz napredak u normalizaciji njihovih odnosa, što je kritično važno za sigurnost i stabilnost celog regiona i za osiguranje da dve strane mogu da napreduju na evropskom putu.
“Pozivamo strane da, bez daljih odlaganja i preduslova, potpuno sprovedu Sporazum o putu normalizacije i njegov Aneks za implementaciju, kao i sve prethodne sporazume”, navodi se u deklaraciji.
Kako se dodaje, od Beograda i Prištine se očekuje da nastave da ulažu kontinuirane napore za smirivanje napetosti u skladu sa zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih akcija, koje bi, upozorava se, mogle da dovedu do daljih tenzija i nasilja, kao i retorike koja ne vodi normalizaciji odnosa.
Zbog sve komplikovanijeg geografskog okruženja, kojim dominira rat u Ukrajini i koje je snažno obeleženo krizom na Bliskom istoku, ugrožena je evropska i globalna bezbednost i to u okruženju pokazuje “važnost jedinstva i svrhe unutar evropske porodice”. Takođe, navodi se i važnost strateškog partnerstva između EU i Zapadnog Balkana kojima se uspostavljaju još bliže veze i bolje integrisana saradnja sa EU, na osnovu zajedničkih principa i vrednosti.
Poziva se na ubrzanje procesa pridruživanja
U tekstu se potvrđuje puna i nedvosmislena posvećenost EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana u tom bloku i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu “kredibilnih reformi partnera, poštenih i strogih uslovla i i načela vlastih zasluga, što je u našem uzajamnom interesu”.
EU pozdravlja napredak koji su partneri sa Zapadnog Balkana postigli na svojim putevima ka EU od Samita EU-Zapadni Balkan u Tirani.
“Budućnost Zapadnog Balkana je u našoj Uniji”, poručuje se u dokumentu. Napominje se da EU ima za cilj da približi Zapadni Balkan EU, pripremajući teren za pristupanje i donoseći konkretne koristi njegovim građanima već tokom procesa proširenja, i navodi da EU, u tu svrhu, namerava da istraži dodatne mere u smeru daljeg napretka ka postepenoj integraciji.
“Nadovezajući se na revidiranu metodologiju, EU podseća na poziv Evropskog saveta da se još unapredi postepena integracija regiona već tokom samog procesa proširenja, i to na reverzibilan način, zasnovan na zaslugama”, navodi se u deklaraciji.
Brz napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom politikom EU
“Zajednička vizija budućnosti uključuje zajedničke vrednosti i zajedničku odgovornost. Dok produbljujemo našu saradnju sa partnerima, ponovo apelujemo na njih da ostvare brz i stalan napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), uključujući u pogledu restriktivniih mera, i da deluju u skladu sa time”, navodi se u deklaraciji.
Pohvaljuju se partneri sa Zapadnog Balkana koji, kako se ocenjuje, već pokazuju svoju stratešku posvećenost time što se u potpunosti uklađuju sa ZSBP i ohrabruju oni koji to nisu uradili da slede njihov primer. Ističe se i važnost poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanja njihovog zaobilaženja.
EU i dalje najbliži partner regiona
Ukazuje se i da je EU i dalje najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner, kao i glavni donator.
Napominje se da je EU posvećena ubrzavanju i daljem produbljivanju svog političkog angažmana u vezi sa politikama na Zapadnom Balkanu.
Ističe se i da je EU odlučna da dodatno ojača saradnju sa regionom kada su posredi ključna bezbednosna i odbrambena pitanja, uključujući na operativnom nivou.
Unapređenje kolektivne sajber bezbednosti
Navodi se i da će EU nastaviti da unapređuje kolektivnu sajber bezbednost u saradnji sa Zapadnim Balkanom i poručuje da će EU uveliko pojačati rad sa partnerima na, kako se navodi, suzbijanju “lažnih ruskih diskursa i dezinformacija” o ratu Rusije u Ukrajini.
U deklaraciji se pozdravlja činjenica da su se partneri sa Zapadnog Balkana usaglasili sa navedenim tačkama.
U toku samit u Briselu, na sastanku lideri Zapadnog Balkana
Glavne teme Samita lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, kako je najavljeno su normalizacija odnosa Beograda i Prištine, usklađenost sa spoljnom politikom Unije i plan ekonomskog rasta regiona. Srbiju na Samitu predstavlja predsednica Vlade Ana Brnabić.
Samit Zapadnog Balkana i Evropske unije je u toku. Više tema je u fokusu, između ostalog ekonomija, plan za ekonomski razvoj Zapadnog Balkana, plan od šest milijardi evra koje je predstavila prošlog meseca Evropska komisija.
Prvi put prilika da se na najvišem političkom nivou razgovara o tome sa zemljama na koje se taj plan odnosi.
Takođe i pitanje koje stavljaju predstavnici Evropske unije u prvi plan je usklađeno sa spoljnom politikom Evropske unije uključujući i sankcije prema Rusiji.
Takođe u centru pažnje je i pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Lideri, odnosno zemlje članice Evropske unije, usvojili su deklaraciju u kojoj se između ostalog podržava punopravno članstvo Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i naglašava namera da se proces pristupanja ubrza.
S druge strane, od zemalja regiona se očekuju reforme i posvećenost vrednostima Evropske unije, kako se kaže u toj deklaraciji.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je ranije uoši Samita da “mi sa Zapadnog Balkana možemo da dobijemo dodatna sredstva od nekih čak šest milijardi evra”.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da će na Samitu sa Zapadnim Balkanom potvrditi još jednom odlučnost da raširenih ruku dočekaju ove zemlje kao članice Evropske unije.
“To znači da treba da se provedu reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, ali da i Evropska unija mora da uradi svoj domaći zadatak i pripremi se za proširenje“, naglasio je Mišel.
Normalizacija odnosa Beograda i Prištine je jedna od stvari koja se naglašava neprekidno na ovakvim sastancima, kao pitanje koje treba da se reši pre potencijalnog članstva zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
Vest je ažurirana
