Srbija želi da ponovo uspostavi snažno partnerstvo sa Francuskom, koje smo imali u 20. veku, jer nam je potrebna jaka država unutar EU koja bi imala blagonaklon odnos prema našoj državi, kaže za RTS Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije. Vidi se jasna razlika odnosa francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkih vlasti, odnosno kancelara Olafa Šolca i šefice diplomatije Analene Berbok, napominje Zečević.
Na geopolitičkoj sceni kao da je u toku nova bitka za podelu sveta, u kome se pozicije menjaju gotovo iz meseca u mesec.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je šesti Pariski mirovni forum okupio veliki broj učesnika raznih profila – od naučnika, predsednika velikih kompanija poput “Majkrosofta”, ali i pojedinih političara.
Kako kaže, jedna od tema je bila kako prevazići rivalstvo u 21. veku. Druga tema je bila vezana za ekološke probleme, klimatske promene koje ugrožavaju život na planeti Zemlji. Treća tema je bio rat u Gazi, kao i ukrajinski rat.
“Mislim da je tema u vezi sa ratom u Gazi bila glavna. Juče je predsednik Makron izašao sa inicijativom da se uspostavi duže primirje, da bi se zaštitilo civilno stanovništvo na teritoriji Gaze. Nije tu bilo nekih ključnih igrača na svetskoj sceni, kao što je, recimo, ruski predsednik Vladimir Putin ili neko od ruske administracije, oni su isključeni“, napomenuo je Zečević.
Dodaje da na skupu u Parizu nije bilo ni Kineza, kao ni Amerikanaca na visokom nivou.
Šta je rat na Bliskom istoku promenio danas u svetu
Rat u Ukrajini sada je drugom planu, kaže Zečević i dodaje da je rat na Bliskom istoku promenio stvari najviše u Evropi.
“Ustvari, mi smo nastradali i od jednog i od drugog rata. Zato što rat u Ukrajini direktno utiče na ekonomski standard stanovništva, evropskog stanovništva, na rast cena, na inflaciju. Što se tiče rata u Gazi – veliki broj Muslimana doselio se u Francusku, Nemačku, Švedsku i sada imate apsolutnu reakciju na rat u Gazi na taj način što se to muslimansko stanovništvo u zapadnim zemljama buni, budi, izlazi na masovne proteste“, ukazao je Zečević.
Poručuje da u Francuskoj postoji ozbiljna bojazan da dođe do sukoba, jer je u toj zemlji vrlo jaka jevrejska zajednica.
“Istovremeno, imate veliki broj Muslimana koji živi u Francuskoj. Danas će biti održane demonstracije u dva sata – to su projevrejske organizacije koje se zalažu za nediskriminaciju jevrejskog stanovništva koje je izloženo danas napadima u zapadnim zemljama upravo zbog tog rata u Gazi“, kaže Zečević.
Gde je Srbija bila na Pariskom mirovnom forumu
Kada je reč o učešću Srbije na Pariskom mirovnom forumu, Zečević kaže da je naša država bila predstavljena na najvišem nivou.
“Sa druge strane, usredsređeni smo na odnose između Francuske i Srbije”, napomenuo je Zečević.
Kako kaže, nama je potrebno da uspostavimo ponovo snažno partnerstvo koje smo imali sa Francuskom u 20. veku, jer nam je potrebna jedna jaka država unutar EU koja bi bila prijateljska i imala blagonaklon odnos prema Srbiji.
Odgovarajući na pitanje ima li toga ima u ovom trenutku, Zečević kaže da ima u granicama mogućeg. Prema njegovim rečima, Francuska više nije ona supersila koja je nekad bila i sami Francuzi govore da su oni sila srednjeg dometa.
Međutim, vidi se jasna razlika odnosa predsednika Makrona za razliku od nemačkih vlasti, odnosno premijera Šolca, Analene Berbok, napominje Zečević.
“Mnogo je drugačiji stav Francuza prema nama i ono što je takođe bitno u trenucima kada dolaze ti veliki napadi na Srbiju u vezi sa Banjskom, Francuzi su nam omogućili da izađemo iz te izolacije koje su pokušali da nam nametnu na skupu u Španiji. Predsednik Makron se dugo zadržao u razgovoru sa predsednikom Vučićem što je bio signal da Francuska ne želi da Srbija bude oštro napadnuta od strane drugih“, objašnjava Zečević.
O susretu Vučića i Makrona u Parizu
Zečević napominje da je glavna poruka susreta Vučića i Makrona da će jačati bilateralne odnose, da razmišljaju o nekim novim projektima, o usaglašavanju kada je reč o pitanjima pre svega evropskog puta Srbije, ali i pitanjima rešavanja krize na KiM.
“Jasne su i razlike i granice koje Srbija u ovom trenutku stavlja. Ali i predsednik Makron je zainteresovan da se stvari odvijaju u pozitivnom smislu, da dolazi do deeskalacije, da dolazi do smirivanja stanja na KiM. Što se nas tiče, zainteresovani smo da ne bude rata na Kosovu, a s druge strane imamo i neke svoje granice koje verovatno nećemo u ovom trenutku preći“, kaže Zečević.
Sastanak 16. novembra u Briselu
Zečević je rekao da je teško reći šta se može očekivati od sastanka Petkovića i Bisljimija u Briselu.
“Ono što je očigledno jeste da Albanci verovatno neće da uspostave Zajednicu srpskih opština bez nekog mnogo većeg pritiska zapadne strane“, rekao je Zečević i dodao da pritisak nije dovoljan.
“Oni se ne obaziru mnogo na taj pritisak, oni računaju na to da će 1. januara biti ukinute vize za građane Kosova, računaju na pritisak na srpsko stanovništvo, na iseljavanje Srba sa KiM u narednom periodu. Stalne su provokacije albanskih organa i vlasti prema Srbima. Znači, nisu mnogo zainteresovani za neko rešenje koje je u skladu sa Briselskim dogovorom“, kaže Zečević.
Ko treba da izvrši pritisak na Prištinu
Odgovarajući na pitanje ko treba da izvrši pritisak na Prištinu, Zečević kaže da su to, pre svega, Sjedinjene Američke Države, ali da je tu i Evropska unija.
“Ali u EU su vrlo različiti stavovi. Imate različit odnos prema Albancima. Neko ih gleda vrlo blagonaklono, kao što je Nemačka. Neko je malo kritičniji, kao što je Francuska, ali nema dovoljno jakog pritiska na Prištinu da se sprovede ono što je dogovoreno ranije“, zaključio je Zečević.
