Na groblju manastira Gorioč sahranjena je igumanija pomenute svetinje, mati Marta.
Zaupokojenu liturgiju su služili vladika raško-prizrenski Teodosije i vladika novobrdski Ilarion, javlja Radio Goraždevac.
Oproštaju od mati Marte prisustvovao je brojni narod sa raznih strana, monahinje i monasi iz raznih eparhija SPC. Pojali su prizrenski bogoslovi.
U emotivnom govoru, vladika Teodosije istakao je duhovnu veličinu monahinje Marte, koja je ne samo fizički rodila svoju decu, već ih je vaspitala i duhovno usmerila prema Gospodu.
„Danas smo se sabrali ovde u ovoj svetoj obitelji da ispratimo našu mati Martu iz ovog prolaznog zemaljskog života u onaj lepši život na nebu, u onaj koji nam je Gospod pripremio i rekao da je to što oko nije videlo i što uho nije čulo i što u srce čovekovo nije došlo. Danas ispraćamo našu mati Martu, a ja i moj brat koji je ovde prisutan ispraćamo i svoju majku, koja nam je bila ne samo majka nego i više od toga. Nije nas samo rodila telesno već nas je rodila i duhovno. Znala je ona da je ovaj zemaljski život prolazan i uvek je težila ka večnom, ka nebeskom. Vaspitavala nas je više rečju Božijom, upućivala nas je Gospodu da služimo njemu nesebično i kao deca, tako nas je pripremala da služeći Bogu i bližnjima dobijemu ljubav njegovu“, rekao je vladika Teodosije.
Ona je bila primer pravog hrišćanskog života, koji se prenosio ne samo rečima, već i delima. Vladika Teodosije podsetio nas je na njenu posvećenost molitvi, postu i služenju bližnjima, prepuštajući sve Božjoj volji.
„Nije nas toliko učila rečima koliko svojim primerom, svojim delima. Sve ono što je podvigom svojim, molitvom i postom i bdenjem zadobila od Gospoda to je delila sa nama i sa svojim najlmilijim i sa sestrma sa kojima je delila sve ovde u manastiru. Molila se ona za svoje bližnje, za decu svoju, za unuke, za svakoga čoveka, ali je znala da nam Gospod jedino može pružiti utehu i ono što nam je preko potrebno, zato nas je sve više prepuštala volji Božijoj“, kazao je vladika Teodosije.
Vladika Ilarion, episkop novobrdski, istakao je njen izuzetan put, pun vere i hrabrosti. Monahinja Marta je pokazala svoju duboku veru u Boga kroz odluku da se ne odrekne svog deteta koje je toliko želela, čak i kada su je drugi odgovarali. Njena vera i poverenje u Božju volju omogućili su joj da doživi blizinu Božiju i zajednicu sa Njim.
„Jedan događaj možda najviše svedoči o njoj i njenoj Avramovskoj veri, jer ona je kći Avramova po svojoj veri. Onda kada su joj govorili da ne treba da rodi dete za koje se molila tolike godine jer je mogla sebe da ugrozi, a i život deteta, naravno, ona je imala veru Avramovu i išla putem koji je Bog zacrtao. Zato što je doživela istinu Božiju, blizinu Božiju, zajednicu sa Bogom. Ona je bila jača od svih drugih glasova koji su postojali na ovome svetu. Kasnije to monahinju Martu možda ocenjuje kao ličnost da ona sluša sve i čuje, ali kao da jedva čeka da spusti glavu na grudi i da oslušne glas Onoga za kim je krenula odavano. Hvala Bogu ona je slušala taj glas celoga života, rodila novi život i Gospod joj je vratio mnogostruko. To je svima nama na pouku da slušamo taj glas a da živimo tako da bi smo mogli taj glas da čujemo. Ako smo obremenjeni gresima uzurbanošću, slastima ovoga života, plodovima onoga koje je milina gedati, ogluvećemo“, rekao je vladika Ilarion.
Vladika Teodosije je podsetio da je mati Marta Gospodu služila 25 godina na Kosovu i Metohiji i da je pored svih bolesti, nevolja i iskušenja, bez ikakvog roptanja vapila Gospodu. Od kako se obratila Gospodu, nije htela ni lekara, ni bolnicu ni ljudsku pomoć, verujući Gospodu i uzdajući se u Njega, ali je poslednjih dana, krotko i smireno, poslušala savet i prihvatila doktore i lekove, govoreći da treba biti u poslušanju i ne istrajavati u svojoj volji. Vladika se naročito zahvalio goriočkim sestrama, lekarima, meštanima i drugima na svoj ljubavi, brizi, nezi i svemu ostalome što su pružili mati Marti tih dana. I mi da budemo podstaknuti njenim primerom smirenja, trpljenja, ljubavi Hristove, one ljubavi koju je ona imala a to je božanska ljubav i sa kojom je grlila sve ljude, ceo svet, rekao je Episkop raško-prizrenski Teodosije.
