Vlada u Prištini sredinom juna zabranila je ulaz robe proizvedene u centralnoj Srbiji. Nestašica pojedinih artikala već se oseća. Problemi sa nedostatkom srpske robe nisu samo socijalne i ekonomske, već i političke i bezbednosne prirode, a nanose štetu i lokalnim proizvođačima.
Poslednja zabrana ulaza srpske robe doneta je pre mesec i po dana, nakon što su uhapšena tri pripadnika kosovske policije. U međuvremenu, oslobođeni su, ali odluka o zabrani uvoza robe nije ukinuta.
Ona direktno pogađa Srbe na KiM koji uglavnom kupuju srpsku robu, a indirektno i ostale. Šta od srpske robe nedostaje, a čega još ima.
“Još ima srpske robe, pojedinih artikala u većim količinama i još traju zalihe. Nekoliko artikala je nestalo, poput određenih vrsta vode, piva, konditorskih proizvoda, čokolada, Koliko će to da traje, videćemo”, kaže trgovac Dragan Josifović.
Šteta po privredu
Trgovci na veliko, uglavnom Albanci, nedostatak srpske robe kompenzuju robom iz drugih delova regiona.
“Najgora stvar kada je u pitanju Kosovo, meni jednostavno nejasna, kako je stvoreno mišljenje da iz Srbije uvozimo samo plazma keks i koka-kolu. Ako analizirate strukturu uvoza iz Srbije, oko 83 odsto uvoza su sirovine i repromaterijali. Upravo to finaliziraju proizvode made in Kosovo. U tom kontekstu, ako se neko šteti – onda se šteti privreda Kosova. Sve to ide u prilog padu izvoza Kosova”, objašnjava ekonomista Safet Grdžaliju.
Po obimu plasmana prozvoda, u vrhu su i pšenica i gvožđe. Prema podacima Agencije za statistiku za jun ove godine, plasman robe iz centralne Srbije bio je 13 miliona evra, što je za polovinu manje nego u junu prošle godine.
Ekonomisti ukazuju da zabrana robe utiče na konkurentnost cena, na porast inflacije, a time i donosi poskupljenje koje oseća čitava potrošačka zajednica.
Nepoverenje i veći rizik
Iz civilnog društva poručuju da odluka vlade u Prištini nije samo ekonomske i socijalne prirode, već utiče i na produbljivanje nepoverenja i diže politički i bezbednosni rizik na viši nivo.
“Jedan pravac je stvaranje daljeg animoziteta između srpskog naroda i Vlade Kosova, nepoverenja između srpskog naroda na severu Kosova i Vlade Kosova. Drugi problem će se izazvati povećanjem inflacije na Kosovu. Treći problem je normalizacije odnosa sa Srbijom i radikalizacija prilika sa zemljama Kvinte”, ukazuje Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35.
U paketu mera za deeskalaciju prilika na severu KiM, međunarodna zajednica nije naglasila povlačenje odluke o zabrani ulaska srpske robe. Odluka vlade u Prištini je usmena i nigde nije zavedena, ali se sprovodi.
