“Na terenu ne postoji volja za izlazak na izbore u četiri opštine na severu Kosova, kaže glavna i odgovorna urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević. “Ipak to ne znači da Vučić ne može da ih ubedi. Ali, mislim i da je Vučić svestan toga da će mnogo više izgubiti ako bi u ovom trenutku takve zahteve izneo pred Srbe”, kazala je Lazarevićeva u novom izdanju emisije “Dogovor!?” Radija Kim. Politički analitičar Fadilj Ljepaja kaže da je pitanje da li će Srbi izaći na izbore, dok Miodrag Milićević iz Aktiva smatra da su izbori samo polurešenje.
Tatajana Lazarević, glavna i odgovorna urednica KoSSeva kaže da ne može da su izbori u četiri opštine na severu neminovnost, ali dodaje da ukoliko Beograd od njih traži da naprave peticiju od 20% građana upisanih u birački spisak o kojoj je govorila predsednica Kosova Vjosa Osamni, da će to i uraditi.
“Da li će to biti direktna odluka Aleksandra Vučića ili će to biti samo deo te odluke, to je u ovom trenutku manje važno pitanje ali to mora da bude odluka Beograda, takva je praksa. Srbi autentično sami neće sigurno doneti takvu odluku kako god se to bude predstavilo. Što se samog srpskog stanovništva tiče i samih političkih predstavnika, uključujući Srpsku listu i ovo što se naziva alternativnim političkim glasovima, nema volje u ovom trenutku da se ide na izbore i još bez uslovljavanja”, kaže Lazarevićeva ali ističe da grani ne odustaju od zahteva za hitnim napuštanjem opštinskih zgrada od strane specijalaca Kosova, pa i premeštanja gradonačelnika na alternativne lokacije.
Politički analitičar Fadilj Ljepaja sa, druge strane, kaže da, nije glavno pitanje kada će biti izbora na severu, već zašto su bojkotovani prošli u aprilu.
“Sa strane zvaničnog Kosova neće biti nikakvih problema oko organizovanja novih izbora ali će biti problema šta se podrazumeva pod tim uslovljavanjem. Kosovo će organizovati slobodne izbore, svako će moći da vrši svoju kampanju, svako će na slobodan način moći da izražava svoju političku volju ali Kosovo ne može da utiče na one političke partije koje neće da učestvuju na izborima. Glavni razlog neučestvovanja je što ti ljudi ne priznaju institucije i uopšte Ustav i zakon Kosova i ne žele da stvore nešto u tom okviru. Bili su u Vladi Kosova a ponašali su se kao da su u Vladi Srbije, oni su bili načelnici u Policiji Kosova ali su komandante imali drugde. Nisu izvršavali naređenja iz centra”, kaže Ljepaja.
Ljepaja kaže da ne podržava to što specijalci rade trenutno na severu ali ističe da su tamo otišli po naređenju iz vlade. Takođe ističe da “ne treba izjednačavati to što rade kosovski specijalci sa onim što su nekada radili srpski specijalci”.
“Sa albanske strane krive za sve što se desilo na Kosovu, Srbiju i Vučića, ali mislim da nije imao potpuni uticaj na Srbe. Da su tu bile i druge ruke umešane i da je pokušano da se stvara kriza”, kaže Ljepaja.
Specijalne jedinice su ključni izvor nestabilnosti na severu Kosova, dodaje Miodrag Milićević iz NVO Aktiv koji je i sam doživeo napad od strane specijalaca krajem novembra prošle godine.
“Ti izvori porblema jesu kombinovani faktor. Politički vrlo nepopularne odluke ove poslednje postojeće vlade i gospodina Kurtija, uključujući slanje specijalnih jedinica Kosovske policije na sever Kosova. Mi u ovom momentu imamo više od pet različitih baza specijalnih jedinica Kosova koje nigde više nisu raspoređenje osim na severu, uključujući i taj glavni put”.
Milićević dodaje da Vlada Kosova nema iskrene namere prema Srbima a posebno na severu, da ih ne zanima šta građanima smeta i zbog čega imaju brojne primedbe na postupanje specijalaca. “Kao premijer niste se uspeli da postavite priču na neki politički teren već ste represivnim merama uticali konkretno na jedan deo kao što je sever kako bi se kako kaže premijer Kurti, “Srbi oslobodili nekog kriminala i uticaja Boegrada”.
Milićević smatra da je rapspisivanje izbora na severu samo polurešenje. “Polovično rešenje koje sigurno neće na duže staze rešiti problem. Rešenje je u logičnim i neophodnim koracima koji imaju svoj redosled, a to su povlačenje specijalnih jedinica policija iz opštinskih zgrada. To je broj jedan. Broj dva je da se povuku sa svih vidljivih lokacija na severu jer to automatski utiče na smirivanje ovih bezbednosnih tenzija. Tu se stvaraju pretpostavke za to političko rešenje”, naglašava Milićević.
