Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Svetog proroka Jeremiju, rođenog šest vekova pre Hrista, nedaleko od Jerusalima. Smatra se zaštitnikom od zmija otrovnica. U nekim krajevima stari ljudi veruju da se danas ne valja češljati da se ne bi izazivale zmije tokom leta.
Svoju proročku službu Jeremija je započeo vrlo rano u svojoj 15. godini, oko 630. godine pre Hrista, zbog čega je često bio u nemilosti vlasti, proganjan i zatvaran.
Iako je zog svojih proročanstava navlačio gnev vlasti, imao je veliko poštovanje onih koji su u njega verovali.
Sveti prorok Jeremija prorokovao je o stradanju Gospoda Hrista, govoreći: “Ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znađah da se dogovaraju na me: oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje živih, da mu se ime ne spominje više.”
U vreme vladavine cra Sedekije Jeremija je stavio jaram na svoj vrat i išao kroz Jerusalim proričući pad Jerusalima i ropstvo pod Vavilonjanima.
U dolini Totef, pod Jerusalimom, gde su Jevreji prinosili decu na žrtvu svojim idolima, Jeremija je prorekao skoru propast Judejskog carstva što se uskoro i obistinilo.
Neki Jevreji su ga primorali da ide sa njima u Misir gde je proživeo četiri godine. Nakon toga ga je grupa Jevreja, kojima je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Deve sa Mladencem kamenovala do smrti i u Misiru sahranili.
Posle mnogo godina Aleksandar Makedonski je posetio grob proroka Jeremija, nakon čega je njegove mošti preneo u Aleksandriju, u mesto zvano Tetrafil. To mesto su Aleksandrijci mnogo poštovali zbog prorokovih svetih moštiju.
Veruje se da je zaštitnik od zmija otrovnica
Po predanju na ovaj dan pravoslavni vernici razgone zmije i gmizavce kako ne bi tokom leta dosađivali.
Običaj je da neko iz kuće treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi: “Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela“.
Dokle se čuje lupanje i pesma, dotle zmije neće smeti da se približe.
Na Jeremijin dan ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na toga bi preko cele godine trčale zmije.
U nekim krajevima stari ljudi veruju da se danas ne valja češljati da se ne bi izazivale zmije.
Takođe, treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije.