Velika subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Deo je strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.
Na ovaj dan došao je kraj starom veku, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Vaskrsenja. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini, u crkvama celivajući plaštanicu na simboličnom Hristovom grobu.
Posle raspeća, stradanja i smrti na Golgoti, Veliku subotu Isus Hristos proveo je u Hadu. U hrišćanstvu ovo je dan žalosti.
Svake godina na Veliku subotu, na dan između golgotskog raspeća na Veliki petak i Vaskrsa u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj. Već duže od 12 vekova, jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
U kućama, završavaju se neophodni poslovi vezani za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, priprema odeća, ko nije obojio jaja i to će ujutru završiti, pre izlaska sunca. U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač – vaskršnjak . I dalje se strogo posti, na vodi. Propisano je suhojedenje, odnosno ne jede se kuvana hrana. Ne radi se u polju, niti ručni radovi.
Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka – dana raspeća Isusa Hrista. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini.
