Počela je sedma, poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Svi dani u njoj nose naziv Veliki, pa je tako danas Veliki ponedeljak. Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta, Strasna ili Stradalna sedmica uvodi u Tajnu stradanja Gospodnjeg.
U ovoj sedmici vernici bi trebalo da se potrude da oproste jedni drugima sve međusobne grehe i uvrede, jer, uči hrišćanstvo, ako oprostimo drugima i Hristos će oprostiti nama.
Crkvenim tipikom od najstarijih vremena za ovu nedelju propisan je najstrožiji post, na vodi.
Jedu se samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota potpuno su bez hrane. Ulje i vino dozvoljeni su samo na Veliki četvrtak, jer je toga dana ustanovljena Sveta tajna pričešća.
Svaki dan ove sedmice ima svoju temu – ponedeljak, utorak i sreda posvećeni su sećanju na poslednje besede Isusa Hrista.
Na Veliki četvrtak, sećamo se Tajne večere i Hristovog pranja nogu svetim apostolima, kojim nas Gospod uči najdubljem smirenju. U crkvama vezuju se zvona, umesto kojih se oglašavaju klepala. Već ponegde počinje bojenje jaja.
Na Veliki petak, dan stradanja sina Božijeg, Crkva se seća brojnih događaja -od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, do polaganja njegovog tela u grob. Ko može, ne jede ništa ceo dan, drugi ne jedu i ne piju do iznošenja plaštanice, odnosno do 3 sata popodne.
Suhojedenje, odnosno samo hleb i voda propisani su i za Veliku subotu, jedinu na vodi posnu subotu u toku godine. Meša se i uskršnjak, obredni kolač ukrašen bojenim jajima.
U nedelju proslavljamo Vaskrsenje Hristovo.
Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu.
Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće. Uskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog “praznika nad praznicima”, običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa “Hristos vaskrse”, na šta vam oni odgovaraju “Vaistinu vaskrse”.
