Proleće, temperaturna kolebanja, a posebno jutarnji mrazevi i sneg mogu negativno da utiču na poljoprivredne useve i rane zasade. Međutim to se ne odnosi na voćne sadnice autohtonih sorti koje se uzgajaju na našem području, jer su uglavnom cvetovi još u pupoljcima i niske temperature nemaju veliki uticaj, rekla je za program Radija Kosovska Mitrovica Ljiljana Gvozdić, diplomirani inženjer agronomije koja se usko bavi praćenjem voćarske proizvodnje.
“Niske temperature ovih dana ne utiču na voće, osim ako neko ima pojedinačna stabla sa ranim cvetanjem kao što je kajsija, a mi ovde to imamo eventualno u okućnicama, te se na njih može odraziti. Ostalo voće koje se uzgaja kod nas su kasnocvetne sorte i kod njih nije krenuo pupuljak da se razvija tako da nema bojazni od izmrzavanja, jer lako podnose temperature i do 5 stepeni ispod nule. Ovo hladno vreme je odložilo vegetaciju, što je i dobro, jer da je prerano krenula pa da naiđe hladan talas koji bi je prekinuo, to onda ne bi bilo dobro”, kaže Gvozdić.
Ona dodaje da su prizvođači voća uglavnom odradili pripremu na vreme pre vegetacije, ali ima i onih koji kasne zbog nabavke repromaterijala i radne snage, ali je zanemarujuće. Ono šte je trbalo da se odradi, kako bi mogli da očekujemo dobre prinose to supravilna rezidba, prihrana azotnim djubrivom i okopavanje. Ko je to uradio ne treba da brine, a oni koji nisu još nije kasno savetuje Ljiljana Gvozdić, agronom.
Proizvođači često greše, potrebno je da poslušaju savete
Sami prizvođači , veoma često greše i ne slušaju savete agronoma, ovde pre svega mislim na povrtare, kaže Gvozdić.
“Žure sa sadnjom povrtarskih kultura na otvorenom, koje su osetljive na jutarnje prizemne mrazeve. Ima i onih koji se pridržavaju pravila zaštite slamom i slojem đubriva, narošito kod sadnje krompira, ali ih je malo. razumem da lepo vreme i visoke temperature i početkom marta, izmame proizvođače da krenu sa pripremom i sadnjom, ali to je rizik”, smatra Gvozdić.
