Kosovski premijer veruje da je evropski predlog dobra osnova i spreman je da razgovara o sporazumima postignutim u Briselu. Spreman je, kaže, i za razgovore o pravima zajednica, ali ne vidi potrebu i nije dobio „adekvatan argument“ za osnivanje Zajednice srpskih opština. Njemu je, tvrdi, žao zbog toga što su Srbi na Severu Kosova napustili kosovske institucije, ali kaže da ne planira da ih zameni Albancima.
Sa druge strane, uz konstataciju da Beograd „puno preti da ne bi bilo alternative Srpskoj listi“, Kurti ocenjuje da je najveća pretnja Srbima na Kosovu „nedostatak političkog pluralizma“. Srbima, sa druge strane, prema njegovim rečima, ne prete policijske baze na Severu. One su u skladu sa zakonom i ustavom – poručuje, te naglašava da će tu ostati sve dok organi bezbednosti i druga tela o tome odlučuju.
Kosovski premijer, Aljbin Kurti, u prekjučerašnjem intervjuu za RTK2 još jednom je ponovio da Kosovska policija ne sprovodi akcije po etničkoj osnovi, već da su one usmerene protiv ljudi koji krše zakon.
„Na Severu je bilo proporcionalno manje policijskih akcija nego južno od Ibra“, kazao je Kurti govoreći o aktivnostima policije u 2022. godini.
On tvrdi da kosovska vlada „uopšte ne mari za to“ odakle je koji građanin:
„Bez privilegija, bez diskriminacije. Samo ravnopravnost i jednakost“, poručuje.
Upitan o unutrašnjem dijalogu sa Srbima sa Kosova, Kurti priznaje da još uvek ne postoji poverenje.
Kosovski premijer za to krivi beogradske medije, i kaže da se utisak ne gradi prema direktnom kontaktu i onome što on priča, već na osnovu toga šta drugi kažu o njemu.
Uz konstataciju da se Srbi na Kosovu uglavnom informišu iz beogradskih medija, Kurti tvrdi da ga napadaju „svi tabloidi tamo“.
„Bombarduje se javnost sa uvredama prema meni, koje se objavljuju na raznim online medijima po Srbiji u televiziji i štampi“, rekao je Kurti.
On naglašava da je prošle godine imao tri sastanka sa predstavnicima nevladinog sektora, a njegovi zamenici i savetnici više desetina.
Stanković prihvatio da mi bude savetnik pa dao ostavku, nema dana da ga se ne setim
Sa druge strane, tvrdi da se Srbi koji se sastaju sa njim susreću sa problemima.
„To prvenstveno dolazi od mog veoma gorkog iskustva sa Aleksandrom Stankovićem iz Raniluga koji je pristao da bude moj savetnik u proleće 2020, ali je posle dva sata dao ostavku. Sećam se Aleksandra Stankovića svakog dana. Ne prolazi jedan dan da ne mislim o njemu“, rekao je Kurti.
Uz iznošenje podatka da je zapaljeno šest automobila tokom jeseni zbog toga što su ih njihovi vlasnici preregistrovali na RKS, Kurti poručuje: „Ja moram da budem veoma pažljiv“.
Takođe tvrdi i da se pojedini Srbi sa kojima se sastaje fotografišu sa njim, ali i da te fotografije ne objavljuju.
Kaže da Beograd „puno preti da ne bi bilo alternative Srpskoj listi“.
Sa druge strane, tvrdi da je sasvim drugačija situacija kada je albanska politička scena u pitanju.
„Bolje da imamo mnogo stranaka nego samo jednu“, naglašava.
Kurti, međutim, optimistično tvrdi da dolazi vreme kada će se roditi politički pluralizam u srpskoj zajednici.
„Jedno društvo bez demokratije iščezne. Glavna pretnja danas srpskom stanovništvu na Kosovu je nedostatk političkog pluralizma“, smatra kosovski premijer.
Ne želim da Srbe zamenim Albancima, ali bih više voleo da posao dobiju oni bez stranačkih knjižica
Kosovskom premijeru je, kako tvrdi, žao zbog toga što su Srbi napustili kosovske institucije novembra meseca prošle godine.
Govoreći o povratku, posebno u policiju, Kurti je rekao da se ne slaže sa trenutnim stanjem i da ne želi da Srbe na Severu zameni Albancima.
„Meni je veoma žao zbog toga što su oni podneli ostavke, mislim da su ostavke pogrešne. Ja u principu ne isključujem nikoga da se vrati, ali ja nisam nadležan da umesto profesionalne komisije odlučujem o kriterijumima i ko je njih ispunio. Jasno kažem, nemam nikakvu nameru da taj vakum popunjavam Albancima. Ako su Srbi dali ostavke, Srbi bi trebalo da budu na tim pozicijama i ja ih sve pozivam da apliciraju“, rekao je predsednik kosovske vlade.
On, međutim, kaže da bi više voleo da apliciraju Srbi koji nisu imali šansu ranije, tj. oni koji nemaju stranačku knjižicu, a „koja je bila zahtevana od strane drugih u prošlosti“.
Baze ostaju, organi bezbednosti odlučuju o tome
Upitan o više odluka kosovske vlade o eksproprijaciji zemlje na Severu Kosova, te izgradnji baza za specijalne jedinice, kosovski premijer poručuje da je sve počelo sa ciljem borbe protiv korupcije, a nastavilo se usled jesenjih barikada na Severu Kosova 2021. godine.
„Mislim da je ovo počelo kao mišljenje naše vlade – gledajući na organizovani kriminal i krijumčarenje na Severu Kosova. Počeli smo mnogo više da radimo na tome da branimo granicu kada je ruski ambasador u Beogradu, zajedno sa Stefanovićem – tadašnjim ministrom odbrane, došao da vrši inspekciju srpskih snaga po granici sa Kosovom a nad njima je bio Mig 29“, kaže Kurti.
On tvrdi i da se izgradnjom ovih baza ne krši zakon, odnosno kosovski ustav.
„Baze su tu dokle god organi sigurnosti, razni saveti i veća odlučuju o tome. Nije bilo nikakvog prekršaja ustava i zakona. Nije to baza i policija protiv Srba, već moramo da gledamo ilegalne puteve koje mi zatvaramo, a neko drugi otvara… Sitaucija nije baš najbolja ali ne možemo da se predamo organizovanom kriminalu“, kazao je Kurti.
Teret argumentacije snose oni koji žele da imaju veća prava od onih iz Ahtisarijevog plana
Kurti je i u intervjuu za RTK2 na pitanje o zahtevu za formiranje Zajednice srpskih opština odgovorio time da je „nasledio“ 33 sporazuma kada je preuzeo vlast, da većina nije sprovedena, te da ne postoji hijerarhija.
„Jedina hijerarhija koja postoji jeste hronološka, i nikakva druga. Ta 33 sporazuma raspoređena su po horinzotalnoj ravni, nemaju vertikalnu hijerarhiju“, kazao je Kurti.
Optužio je ujedno Beograd da nije sproveo dve trećine ovih sporazuma.
„Pružam otpor pristupu kojim se želi da se izabere jedan takakv dogovor naspram svih drugih“, poručio je.
Ponovio je da je sporazum iz 2015. godine „pao test Ustavnog suda“, te u negativnom tonu komentarisao formiranje tela koje bi bilo, kako kaže, na monoetničkoj osnovi.
„Kada smo proglasili nezavisnost rekli su nam da Kosovo ne može da bude albansko, jer ima i drugih tu – Srba, Bošnjaka, Egipćana… Kosovo je proglašeno kao multietničko. Tražiti monoetničku asocijaciju – to neće proći Ustavni sud“, rekao je Kurti.
Kaže da „ne vidi potrebu osnivanja Zajednice srpskih opština“, ali i tvrdi da je spreman na razgovore o pravima manjina.
„Ja sam spreman na razgovore, pregovore o pravima manjina, nevećinskih zajednica, ja sam spreman za to. Ali morate razumeti da je veoma važno da oni koji žele veća prava nego što im pruža Ahtisarijev plan, da oni snose teret argumentacije – zašto im treba više. Ahtisari je dobio Nobelovu nagradu za mir, šta bi to dopunilo Ahtisarijev plan, koji su to argumenti za njegove nedostatke. Teret argumentacije mora da imaju oni koji traže nešto drugo ili nešto više“, kazao je Kurti.
On naglašava da je kosovski ustav napisao upravo Ahtisari, dok, sa druge strane, navodi da je Ustav Srbije napisao nekadašnji premijer, Vojislav Koštunica, te da postoji sučeljavanje dva ustavam.
„Ja mislim da Koštunica mora da se promeni“, tvrdi Kurti, podsetivši na preambulu u kojoj se KiM definiše kao sastavni deo Srbije.
Evropski plan sam video septembra na Lajčakovom „ajpedu“
Kosovski premijer predstavio je evropski predlog u pozitivnom svetlu, navodeći da podržava to što u samom tekstu postoje univerzalni pojmovi i koncepti kao što su „teritorijalni integritet, nezavisnost, suverenost, vladavina prava“.
Naglašava da su sa predstavljanjem ovog predloga počeli pregovori o postizanju sporazuma. Potvrdio je da je prvu verziju ovog dokumenta pročitao još septembra meseca, tj. kada su Prištinu posetili izaslanik EU i savetnici iz Pariza i Berlina.
„Da budem potpuno jasan, naravno iskren, 9. septembra sam pročitao taj predlog, ali sa „ajpeda“ Lajčaka, nisam imao dokument u pisanoj formi, bili su zajedno sa Plotnerom (Jens) i Bonom (Emanuel) specijalnim izaslanicima iz Pariza i Berlina. Ja sam odmah primetio da najzad imamo predlog za sporazum“, dodao je Kurti.
