U svetu se nikada nije više pričalo o judskim pravima, a ona se i danas krše – negde direktnije i bez ustezanja, negde prikriveno i pod velom sporih društvenih promena.
Naročito tokom decembra, kada obeležavamo Međunarodni dan ljudskih prava, priča o njima se zahukta, a građani kažu da im ta priča ne koristi mnogo i smatraju da bi pritisak na zakonodavce i one koji te zakone treba da sprovode bio daleko konkretnija vrsta pomoći.
Žene su bar u našoj anketi bile najžustrije i najjasnije kada su u pitanju prava žena. Živimo u društvu u kome i najelementarnije pravo na život, zavisi od toga šta će pokazati amniosinteza – da li je dečak ili devojčica. Ako je devojčica, da li će se roditi ili ne, zavisi samo od dobre volje mame i tate. Ako se pre nje u toj porodici već rodilo „dovoljno“ devojčica, postoji ideja o tome da se njoj to pravo oduzme.
„Patrijarhat je kriv za mnogo stvari, ali on može biti opravdanje za neke ranije generacije. Za današnje, izvinite ali ne može. Nekada su omladinu vaspitavali isključivo roditelji i stariji rođaci, danas ih obrazuju i mediji i celo društvo. Za nas danas opravdanja nema. Odlično znamo kako bi zdravo društvo trebalo da funkcioniše, pa ili hoćemo tako da živimo ili nećemo“ kaže naša sagovornica Radmila Perović, koja kaže da jeste sa sela ali da to ne znači „da je zatucana“ i da ne prati društvene tokove.
„Pratim bogami i slušam svašta i čitam svašta imam društvene mreže.Kažu – bije ženu jer je to u selu normalno da žene trpe da ih biju. Pa molim vas – kada je i gde u svetu bilo normalno da se bije žena? Njima je normalno sve što im odgovara. Ja kažem eto da nije normalno i da to nikad ne bih dopustila niti trpela“ žustra je naša sagovornica.
Studentkinja Snežana Milović predstavnica je mlađe generacije koja je naročito trezvena u pogledu ženskih prava.
„Kada sam saopštila mojima da ću studirati medicinu, roditelji su sa tim bili ok. Ali baka je rekla da to nije fakultet za žensko jer dugo traje i proćerda se život“ priča Snežana kroz osmeh koji signalizira duboko raumevanje za babinu zabrinutost.
„Nije bilo načina da joj objasnim da je to moja želja moj izbor i da ću sve da stignem u životu. Nije vredelo. Skoro da se naljutila što neću da stignem da rađam…. Naravno, ja poštujem njeno mišljenje, ali mi je drago da imam slobodu da postupim kako ja želim“ kaže Snežana.
Pitali smo je da li je skoro svedočila nekom otvorenom kršenju ljudskih prava ona kaže:
„Jesam. Drugarica koja dolazi sa juga Srbije, bila je maltene naterana da se odrekne zemlje u selu njenog oca, u korist brata. Ona je to uradila kada je otac rekao da ako neće, on će sastaviti testament i sve će svakako ostaviti bratu. Zbog mira u kući, ona je pristala“ priča naša sagovornica.
Treća učesnica ankete nije želela da se predstavi ali je mišljenje iznela.
„Ženska prava ne postoje. Ni ljudska. Postoje samo interesi bogatih i sva prava se pišu za njih“.
Ovaj medijski sadržaj realizovan je u saradnji Radija Mitrovica sever sa Populacionm fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA) na Kosovu.
