U poslednje vreme se sve više bavimo pitanjem očuvanja životne sredine, zdrave ishrane, odevanja i uopšte zdravog načina života. Da li dajemo svoj doprinos tome i kako se odnosimo prema prirodi? Zaboravljamo stare vrednosti, pre svega zanate koji su preteča industrijske proizvodnje i serijskih prizvoda koji služe u različite svrhe. Nekada manja ponuda na tržištu ograničavala nas je da kupujemo manje, ali kvalitetnije i da sami i ručno izrađujemo brojne predmete za upotrebu.
Još uvek ima pojedinaca koji se iz potrebe za kreativnošću ali i iz hobija, kao i težnje da sačuvaju prirodu i tradiciju bave rukotvorinama i reciklažom materijala prirodnog porekla.
Mitrovčanka Milena Kuprešanin ima zanimljiv hobi, ručno izrađuje igračke, slike, podmetače, interesantne predmete od prirodnih i reciklažnih materijala. Osim što je ručni rad po sebi umetnost i pokazuje koliko je ona kreativna i pedantna u svom poslu, s druge strane, sve što je višak i otpad u domaćinstvu može da se iskoristi za izradu upotrebnih i dekorativnih predmeta.
Ona je gostujući u programu Radio Kosovske Mitrovice objasnila kako da upotrebimo sve što je prirodno i tako životni i radni prostor učinimo zdravijim.
“Odrastala sam u vreme kada savremena tehnologija nije bila na današnjem nivou, pa su moja interesovanja bila usmerena ka ručnim radovima i čitanju knjiga kao i čitava moja generacija. Uz majku i baku sam učila izradu ručnih radova, pre svega vez”, kaže Milena.
Ovu veštinu je kaže usavršila, prateći internet i koristeći nove ideje. Međutim, nema dileme da Milena ima poseban talenat za umetnost. Na platno, uz pomoć igle i konca verodostojno prenosi likove, pejzaže, ambleme, pa čak i “žvrljotine” kako ona kaže, jer su i to njena mala umetnička dela i način da se ovekoveči trenutak i stanje misli.
“Ručni rad mi je pomogao da prebrodim mnoge poteškoće, da bar malo zaboravim na tužne trenutke i gubitak voljenih, pa čak i da se odmaram, jer je to za mene najbolji odmor”. Veze, hekla, plete, šije, crta, sastavlja lutke, pa i na godišnjem odmoru.
“O radosti kada izradim lutku po želji deteta, ili poklonim nekome omiljeni lik iz crtanog filma ili romana i da ne govorim. Nikada ne poklanjam nešto što može svako da kupi, uvek napravim nešto novo, zanimljivo i znam da će izazvati reakciju, koja je meni najveća nagrada za ono što radim”.
Milena je porodična žena, supruga i majka dvoje dece. Kaže da je svoju decu učila i odgajala u skladu sa prirodom i učila ih umetnosti. Talenat je donekle nasledila njena ćerka koja će se ubuduće baviti grafičkim dizajnom.
“Ne poredim i nemam dilemu između pamuka i sintetike, drveta i plastike…uvek biram prirodno i ništa ne bacam što mogu da iskoristim na putu da smislim i izradim nešto novo. Puna sam ideja u svakom trenutku”, kaže Milena , a na pitanje šta sve može da se reciklira njen odgovor je “sve”.
“Karton, kamenčići, stara dugmad, pamučne krpe i čarape, teksas, konac u svim mogućim bojama, može da se iskoristi u izradi igračaka i unikatnih predmeta. Na primer, nekada nismo imali izbora, naročito u vreme inflacije devedesetih, pa sam od brašna i vode pravila i sušila delove, bojila i sastavljala komade nakita. Volim unikatne stvari, uživam dok radim, pogotovu lutke koje pravim od početka do kraja iščekujem krajnji proizvod koji sam nacrtala ili izmislila sa uživanjem. Posebno sam ponosna što sam očuvala najstariji ženski zanat i zato je za mene ručna izrada očuvanje srpske tradicije”
Iako Mileni ovo nije posao kojim se bavi i od kojeg živi, ona ne krije želju da to jednog dana i postane, jer kaže da nema ničeg lepšeg nego raditi u životu ono što voliš.
Za početak je ideja jedna samostalna izložba njenih radova, koji su preostali, jer da nije poklanjala ili prodavala komade po želji svojih prijatelja teško da bi našla prostor gde bi sve to sačuvala.
Svakako je zadovoljstvo videti šta sve mogu vredne ženske ruke, a Milena je dobar primer kako spojiti lepo, praktično i korisno, a pre svega zdravo i bezbedno za upotrebu.
