Albanski parlament usvojio je prošle nedelje rezoluciju kojom se traži preispitivanje odluke na osnovu koje je Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila izveštaj o trgovini organima tokom sukoba na Kosovu. Srpski zvaničnici osudili su potez Tirane. Poznavaoci prilika tvrde da to služi za unutrašnju politiku.
Odluka albanskog parlamenta vratila je u fokus slučaj – Žuta kuća.
Tačnije, izveštaj švajcarskog političara Dika Martija o umešanosti pripadnika OVK u trgovinu ljudskim organima, koji je kasnije usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope.
Deceniju kasnije, svi albanski poslanici glasali za rezoluciju u kojoj se odbacuju Martijevi navodi, a od Saveta Evrope traži revizija.
“Albanija će se nositi sa narušenim ugledom albanskog naroda i to će učiniti dostojanstveno. Glas Albanije će se čuti u Strazburu”, poručio je premijer Edi Rama.
Za sada glas nije odjeknuo tako daleko.
Delegacija Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope najavljuje da će pratiti dalje poteze i reagovati ako bude bilo potrebno, dok predsednika srpskog parlamenta ohrabruju raniji potezi međunarodnog tela.
“To je važno za njihovu političku scenu. Savet Evrope nikada nije usvojio reviziju nekih odluka koje je ranije usvajao. Ali to je još jedan dokaz koliko je protiv Srbije sve moguće”, rekao je Dačić.
Širi kontekst
Dačić nije jedini koji misli da zahtev Tirane treba staviti u širi kontekst.
Rezoluciju je predložila stranka albanskog premijera Edija Rame, a on ne krije da kao brata poštuje bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija i da ga posećuje u haškom pritvoru.
Upravo Tačijevu “Dreničku grupu” Marti je označio odgovornom za trgovinu organima i druge zločine.
Istovremeno, godinama unazad zategnuti su odnosi Rame i sadašnjeg kosovskog premijera.
“Stvarni cilj ove rezolucije jeste miniranje vlade Aljbina Kurtija, odnosno motivisanje pristalica Hašima Tačija da se organizuju i da krenu u rušenje vlade. I tokom zadnje posete koju je imao Edi Rama na Kosovu, u tom cilju je sve svoje pokrete napravio – susreo se sa protivnicima Kurtija da bi ih mobilisao protiv njega”, kazao je politički analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiu.
Izveštaj Dika Martija bio je povod za kasniju međunarodnu istragu, koju je predvodio američki tužilac Klint Vilijamson.
On je 2014. godine objavio da njegov tim nije dokazao navode o trgovini organima, ali jeste brojne druge zločine OVK.
Godinu dana kasnije to je dovelo do osnivanja Suda za zločine OVK, sa sedištem u Hagu, gde se očekuje početak suđenja Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i drugima.
