Šta je to nasilje na internetu – pitali smo petnaestogodišnju Anastasiju.
„Kačenje fotografija neke osobe bez njenog pristanka. Takođe ucenjivanje, da će neko izbaciti neku, na primer, neprimerenu fotografiju žrtve, ako ta osoba ne pristane da uradi nešto…Onda, kada vam neko uporno šalje svoje fotografije na kojima je go, a vi to ničim nite tražili… To je nailje na internetu i još dosta toga…“
Kaže da nije lično bila izložena ovoj vrsti nasilja ili se bar ne seća ali u biskom okruženju ima osobe koje mu jesu bile izložene.
„Mojoj sestri su devojčice iz odeljenja otvorile lažni profil na Tik Toku, i imale su nameru da objavljuju nešto uvredljivo… Sreća pa je jednoj od njih proradila savest i sve to rekla…. Rešeno je tako što je moja mama pozvala njihove roditelje i taj nalog je ugašen“ priča devojčica…
Da li zna kako da se zaštiti?
„Prvo bih rekla roditeljima…. I policiji… To je logično“ odgovara.
„Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija.
Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. To je ponašanje koje se ponavlja i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute.
Primeri digitalnog nasilja su: širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama, slanje pretnji preko platforme za razmenu poruka, lažno predstavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.
Nasilje uživo i nasilje na internetu se često mogu dešavati uporedo. Međutim, nasilje na internetu ostavlja digitalni zapis koji može da posluži kao dokaz prilikom njegovog zaustavljanja.
Nasilje na internetu se sve češće sreće. Deca ne znaju koliko su često izloženi nasilju. Iako imaju pojam o tome šta je nasilje, ipak ga veoma često blisko povezuju sa fizičkim dodirom, pa kad njega nema,
“Najbolje ćemo zaštititi mlade tako što ćemo ih na vreme edukovati o svim opasnostima koje ih vebaju na internetu, kako ih prepoznati, kako reagovati I kome se obratititi. Prevencija ovde igra glavnu ulogu jer ukoliko deca umeju na vreme da prepoznaju opasnost, znaće i da je izbegnu” kaže IT stručnjak u digitalnoj agenciji “W3 Lab” Vladimir Vučković.
“Ukoliko do nasilja ipak dođe, bitno je na vreme sačuvati dokaz, recimo napraviti skrinšot i obratiti se nadležnim instituacijama ili osobama zaduženim za suzbijanje nasilja na internetu” dodaje Vučković.
Naš sagovornik ističe da današnja deca nauče da koriste mobilni telefon pre nego što se opismene, pa iz toga proizilazi da je digitalna pismenost, postala elementarna stvar.
“Mi bukvalno sada imamo generacije koje odrastaju uz mobilne uređaje, dok njihovi roditelji nisu toliko tehnički pismeni. Međutim, roditelji ne moraju da budu programeri kako bi umeli da zaštite decu. Dovoljno će biti da često razgovaraju sa decom na ovu temu i da steknu njihovo poverenje jer je najvažnije da se nasilje prepozna i što pre reaguje”.
Treba edukovati ne samo decu i mlade, već i roditelje. Kako napominje Vučković, kada se to znanje ukrsti sa životnim iskustvom koje roditelji imaju, njima će biti daleko jednostvanje da prepoznaju nasilje nego mlađima.
Ono što je pozitivno je da u poslednje vreme ima dosta institucija koje se bave ovom vrstom nasilja i njegovim sprečavanjem, nego što je to bilo ranije, ali je ipak neophodno podići ovu temu na viši nivo.
“Ne bi smelo da to bude tabu. Internet nasilje je jednako fizičkom nasilju. Sve institucije mogu da pomognu tako što će se uključiti više, organizovati edukativne radionice, predavanja kako za decu, tako i za roditelje i nastavnike i verujem da će sve ovo pomoći da se bar za određeni procenat smanji broj slučajeva internet nasilja” kaže Vučković.
Nasilje na internetu je sve ono što je upućeno nama, a što nas vređa, sramoti, čini da osećamo loše ili oplašeno. Ponekad se nasilje podvodi pod šalu, i tada je posebno teško povući granicu i prepoznati ga. Jedan oblik nasilja jeste i zloupotreba vaših fotogrfija i bilo kojih informacija o vama čije deljenje sa javnošću niste sami inicirali.Sve uvrede, ucene i pretnje, nesumnjivo jesu nasilje.
Ukoliko je dete ili mlada osoba dugoročno izložena ovoj vrsti problem, to za sobom može ostaviti brojne pihološke posledice, poput gubitka samopouzdanja, umnožavanja strahova, pojave anksioznosti ili depresije kod osetljivijih.
Dakle, ako ste sigurni da je neki sadržaj nasilan ili sumnjate, prvi korak je da napravite skrinšot kao dokaz. Potom je važno obratiti se osobi od poverenja – roditelju, starijem srodniku, nastavniku, školskom pedagogu ili psihologu.
Nasilje na internetu se potom prijavljuje policiji, koja je nadležna za sve vrste nasilja. Mnoge zemlje imaju i nacionalne kontakt centre za bezbednost dece na internetu, pa se pozivanjem jednostavnog kraćeg broj, odmah stupa u kontakt sa nadležnim licem koje će iz razgovora sa detetom utvrditi da li se zaista radi o nasilju i ima li elemenata krivičnog dela.
Ako se nasilje dešava na društvenoj mreži, poželjno je najpre blokirati nasilnika i prijaviti nasilje toj društvenoj mreži. Kompanije moraju da štite svoje korisnike.
Ovaj medijski sadržaj, Radio Kosovska Mitrovica je realizovao u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija.
