Udruženje guslara, zdravičara i epskih pesnika “Banović Strahinja” iz Kosovske Mitrovice nastalo je 2009. godine i broji dvadesetak članova.
“Gusle su utkane u tradiciju srpskog naroda, tako da je interesovanje mladih ljudi da nauče rad na ovom instrumentu opalo poslednjih godina, ali ipak, postoje i oni znatiželjni koji bi da nauče da guslaju“, kaže za Radio Kontakt Plus Stanko Adžić iz ovog udruženja..
Na pitanje od čega se sastoje gusle, Adžić kaže da su one uglavnom izrađene od javorovog drveta.
„I ne samo od javora, prave se od drveta trešnje, ali u principu sve zavisi od majstora koji ih pravi. Gusle su jedan celoviti instrument i sastoje se od gudala pomoću koga gusle dobijaju jedinstveni zvuk.“
Iako su gusle tradicija srpskog naroda, počele su da gube na značaju. Adžić ističe da bi podrška medija, ali i lokalnih vlasti bila od velikog značaja, kako ovaj instrument ne bi otišao u zaborav.
„Pre par godina na UNESCO-voj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa upravo su gusle upisane u tu listu, ali iz tog guslarskog sveta kome ja pripadam, ne vidim da je interesovanje, ne samo medija, nego i interesovanje lokalnih samouprava i zajednica za taj instrument veliko. I svakako, pored medijske podrške, treba nam i podrška ljudi koji su na vlasti, ovde u Kosovskoj Mitrovici, kako bi taj instrument, kao i svaki drugi, zaživeo u narodu. Podrška postoji, ali mislim da je nedovoljna. Mi iz udruženja se trudimo da ovaj instrument opstane na našim prostorima“, ističe Adzić i dodaje:
„Na teritoriji Kosova i Metohije postoji samo jedno guslarsko društvo, i to je upravo naše udruženje guslara, zdravičara i epskih pesnika ’Banović Strahinja’ čiji sam član. Osnovano je 2009. godine i od tada se trudimo da u toku godine održimo najmanje tri guslarske večeri za sve ljubitelje ovog instrumenta. S obzirom na to da se bližimo kraju pandemiji, svi ljubitelji ovog isntrumenta mogu da u skorije vreme očekuju manifestaciju gusala, gde će naše udruženje pripremiti prigodan program“.
Adžić dodaje da postoji interesovanje za guslanjem, ali da to interesovanje kratko traje.
„Kroz školu gusala smo se trudili da to interesovanje podignemo na neki veći nivo, radimo i dalje na tome, i nadamo se da će se to omasoviti. Takođe, mislim da bi kroz časove srpskog jezika i književnosti, epske poezije koja se uči u školama, mogao i taj instrument da se malo reklamira, ne mora da to bude kroz redovnu nastavu, ali eto, možda da taj zvuk podstakne školarce da se zainteresuju za gusle“, podvlači Adžić.
Na našim prostorima najpoznatiji guslari su Boško Vujačić, Đorđe Koprivica, Milomir Miljanić…
