Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvuje je u Briselu na zajedničkom sastanku šefova diplomatije EU i zemalja Zapadnog Balkana na kojem je glavna tema uticaj rata u Ukrajini na region. U Briselu od Srbije i Zapadnog Balkana očekuju da se usklade sa zajedničkom politikom EU i, ujedno, najavljuju pomoć u prevazilaženju ekonomskih posledica rata.
Ministri evropske dvadeset sedmorice najpre su odvojeno razgovarali o situaciji u regionu, a zatim je predviđena i razmena mišljenja sa ministrima Zapadnog Balkana tokom radnog ručka.
Visoki predstavnik EU Žozep Borelj izjavio je pred početak razgovora da sastanak pokazuje koliko je Zapadni Balkan važan EU.
“Zajedno sa ministrima regiona danas ćemo razgovarati o ekonomskim posledicama i ekonomskoj krizi koja pogađa Zapadni Balkan”, rekao je Borelj.
Evropski diplomatski izvori uoči sastanka kažu da EU radi zajedno sa Srbijom na usklađivanju spoljne politike i da razume da bi pridruživanje sankcijama moglo da ima ozbiljne ekonomske posledice za Beograd.
“Srbija se saglasila sa osudom agresije u rezoluciji UN. Ono što je važno je da Beograd ne radi na zaobilaženju sankcija prema Rusiji, a samo usklađivanje je pitanje vremena”, navodi zvaničnik EU i naglašava da je ključno pitanje na kojoj strani se Beograd nalazi politički.
“Jasno je da je Beograd sa Ukrajinom i sa EU. Ostaje da rešavamo praktične teškoće i ekonomske probleme koji su u nekim slučajevima ogromni, kroz razgovore i uz pomoć Evropske komisije”, navodi evropski zvaničnik uključen u pripremu današnjeg Saveta ministara.
S druge strane, veći broj zemalja članica smatra da Srbiji treba poslati jasnu i snažnu poruku da ima obavezu usklađivanja sa zajedničkim stavom EU prema ratu u Ukrajini, i da sadašnji “ambivalentni stav” nije u skladu sa statusom kandidata za članstvo, navode diplomatski izvori.
U isto vreme, brojne zemlje članice ističu da EU mora da ohrabri zemlje regiona i omogući njihov brži napredak ka članstvu.
Slovački ministar spoljnih poslova Ivan Korčok izjavio je da EU mora konačno da otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom i drži se svojih obećanja prema regionu.
“Rat u Ukrajini je prekretnica za Evropu. Želimo jasnu poziciju Zapadng Balkana jer i ovaj konflikt sasvim jasan. Potpuno je jasno ko je agresor, a ko je žrtva. Ako zemlje Zapadnog Balkana kažu da hoće da budu deo ove zajednice, sada je trenutak da pokažu gde pripadaju i koje vrednosti zastupaju”, izjavio je Korčok.
Ministar spoljnih poslova Srbije Selaković imao je i odvojene sastanke u Briselu sa šefovoma diplmatije Mađarske, Češke, Bugarske i Kipra.
U razgovoru sa komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem Selaković je rekao da je članstvo u EU “prioritet i strateško opreljenje spoljne politike Srbije”, istakavši da je potrebno pružiti podsticaj i ohrabrenje regionu na evropskom putu.
Sijarto: Srbija ključna zemlja Zapadnog Balkana
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je da EU treba da prepoznamo da je Srbija ključna zemlja Zapadnog Balkana.
“Srbija može da garantuje mir, stabilnost i razvoj Zapadnom Balkanu. Ako Srbiju ne intergrišemo, željeni efekat EU na Zapadnom Balkanu biće veoma ograničen. Mnogo je onih koji pogrešno razumeju Srbiju”, naglasio je Sijarto.
Mnogi misle da je pozitivan stav prema Evropskoj uniji u Srbiji prirodno stanje i da je to tako oduvek, ali to nije tako, dodao je mađarski ministar.
Sijerto smatra i da je sadašnja vlast mnogo uradila da srpsko društvo bude naklonjeno EU, i da to ne treba odbacivati.
“Srbija je zaslužila da bude članica Evropske unije, Srbiju sutra treba da primimo. Trebalo je još juče, ali slobodno možemo i sutra”, naglasio je Sijarto.
Šef mađarske diplomatije smatra da nije fer od Evropske unije da više traži od kandidata nego što može da im da.
“Tražimo od njih da usklade svoju politiku sa evropskom, a za uzvrat im ne dajemo ništa. Da smo Srbiju juče primili u Evropsku uniju, sada usklađivanje politike ne bi bilo uopšte pitanje na dnevnom redu”, rekao je Sijarto.
Naglašava i da EU treba radikalno da ubrza pristupne pregovore sa kandidatima, kako ne bi izgubila Zapadni Balkan, kao Veliku Britaniju, što bi bio još jedan istorijski neuspeh EU.
