Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv raka. U borbi sa ovom bolešću pandemija koronavirusa je donela nove momente – sa jedne strane, uvećana je svest pojedinaca i društva o prevenciji i ranom otkrivanju bolesti, na šta lekari u novom pristupu lečenja stavljaju akcenat, dok se pacijenti, sa druge strane, usled pritiska na zdravstvene sisteme, suočavaju sa novim poteškoćama za efikasno i pravovremeno lečenje. Na svetski dan borbe protiv raka razgovarali smo sa Predragom Babovićem, šefom odseka CT i MR dijagnostike KBC Kosovska Mitrovica i radiologom, kojeg je, kao i mnoge njegove kolege, pandemija koronavirusa „stavila u samo srce borbe sa obe bolesti“.
Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka tradicionalno obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara. Nova trogodišnja kampanja pokrenuta je ove godine, kako bi se ukazalo na novonastale probleme koje opterećuju sve učesnike u procesu prevencije, dijagnostike i lečenja malignih bolesti.
Pandemija koronavirusa je svakako jedan od većih novijih problema, a s obzirom na preopterećenost zdravstvenih sistema širom sveta koja je otežala adekvatno pružanja usluga usmerenih ka ranom lečenju malignih bolesti. Kosovska Mitrovica se ne razlikuje u tom pogledu od ostatka sveta. Pandemija je i te kako uvećala obim posla zdravstvenih radnika, a pogotovu onih koji rade na radiologiji.
„Cela pandemija je stavila dijanostičku radiologiju u samo srce, jer svaki pacijent koji se leči od kovida uradio je najmanje jedan radiološki snimak, a to su rendgen ili skener“, kaže za KoSSev radiolog Predrag Babović.
Ipak, navodi da ne smeju da zaborave ni pacijente koji se leče od malignih i drugih bolesti, usled čega se na odeljenju radiologije u KBC Kosovska Mitrovica pružaju usluge i jednim i drugim pacijentima.
„Tokom pandemije dostupnost dijagnostičkih procedura zbog preraspodele zdravstvenih resursa je bila ograničena ali nije prestala, uz poštovanje svih epidemioloških mera zaštite“, dodaje Babović.
On, međutim, poručuje da je nažalost, strah od kovida bio veći od straha od ostalih bolesti, usled čega su pojedini pacijenti odlagali posete lekaru „do trenutka kada su tegobe postale neizdržive, a usled čega su se i dijagnoze postavljale u odmaklom stadijumu bolesti“.
Ipak, pandemija je imala i jednu pozitivnu stranu – „nadam se da smo naučili da malo više povedemo računa o sebi i svome zdravlju“, poručuje Babović.
Sve više obolelih od malignih bolesti
U svetu je, prema procenama za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora, od toga, kada je reč o učestalosti, najzastupljeniji oblici su rak pluća, kolerektalni karcinom, rak jetre, želuca, dojke. U Srbiji u proseku se godišnje otkrije oko 36.000 novih slučajeva raka, dok za godinu dana od malignih bolesti umre više od 20.000 osoba.
Babović kaže za KoSSev da je, kao i svuda u svetu, tako i na teritoriji koju pokriva KBC Kosovska Mitrovica, broj obolelih od malignih bolesti u svakodnevnom porastu.
„Na žalost, muškarci najčešće oboljevaju od karcinoma pluća, prostate, kolorektalnog karcinoma, dok su kod žena vodeći karcinom dojke, karcinom grlića materice, kao i karcinom pluća“, kazao je sagovornik KoSSev-a.
Prevencija ključ – uložite u zdravlje, jedina investicija zbog koje nećete zažaliti
Babović, međutim, dodaje da su maligna oboljenja danas izlečiva, ali i da je neophodno da se pacijenti pravovremeno jave na pregled.
„Maligne bolesti su jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice, kako zbog učestalosti tako i zbog smrtnosti. Samim tim prevencija istih je jako bitna, kako društva u celini tako i svakog pojedinca“, kaže za KoSSev Babović.
Naš sagovornik savetuje svima da redovno vrše preglede.
„Posetite vašeg izabranog lekara minimum jednom godišnje, izbegavajte stresne situacije koliko god je to moguće. Otkrivanje maligne bolesti u što ranijem stadijumu daje veću šansu za lečenje, uz dugotrajnu kontrolu bolesti, pa i izlečenje“, kazao je.
Poručuje da prevenciju treba posmatrati kao investiciju u zdravlje i kvalitet života.
„Svaki čovek bi trebalo da nastoji da eliminiše ili smanji sve faktore rizika za nastanak malignih bolesti, jer više od 2/3 faktora rizika može da se izbegne. Neki od tih faktora su prestanak pušenja, smanjiti konzumaciju alkohola, voditi računa o telesnoj težini, hraniti se ‘zdravo’, koliko god je to moguće, a kao društvo bi trebalo da nastojimo da živimo u zdravoj i ekološki čistoj sredini“, tvrdi Babović.On savetuje svima da povedu računa o ishrani, svojim navikama, te da eleminišu sve ono što na bilo koji način može da im ugrozi zdravlje.
Solidarišite se sa onkološkim pacijentima, treba im podrška, ali ne i sažaljenje
U svetu, a pogotovu u malim i tradicionalnim sredinama i dalje postoje predrasude i nerazumevanje za pacijente koji boluju od malignih bolesti.
Osim što savetuje prevenciju, doktor Babović poziva i na solidarnost sa onkološkim pacijentima.
Babović ističe da su maligne bolesti teške i da ostavljaju specifičan uticaj na pacijente zbog čega sredina i ljudi koji ih ukružuju moraju da budu uviđajni i spremni da ih podrže.
„Građani mogu da im pomognu tako što će biti uviđajni, puni razumevanja i podrške, ali ne i da sažaljevaju takve bolesnike. To je ono što im je potrebno da bi se izborili sa bolešću“, kazao je za kraj sagovornik KoSSev-a.
Izvor: KoSSev
Foto: zjz.org.rs
