Više od polovine žena koje su imale partnera, kažu da su doživele psihičko, fizičko ili seksualno nasilje, rezultat je obimnog istraživanja koje je OEBS misija na Kosovu, sprovela tokom 2018. godine. Prema podacima objavljenim u Anketi o dobrobiti i bezbednosti žena, koji su danas predstavljeni u Kosovskoj Mitrovici, a u kojoj je učestvovalo skoro 2000 žena iz svih zajednica na Kosovu i Metohiji, čak 54% ispitanica doživelo je neki oblik nasilja nakon svoje 15. godine. Skoro dve trećine njih – 64%, misli da je uobičajeno da partneri, poznanici i neznanci budu nasilni, 29% kažu da su bile seksualno uznemiravane a 14% je doživelo konkretno fizičko ili seksualno nasilje .
Istraživanje pokazuje da su Srpkinje češće odgovarale potvrdno na pitanje da li su bile žrtve ove vrste nasilja, a Albanke su spremnije da određenu odgovornost za nasilje pripišu žrtvi. Srpkinje su, opšti je zaključak, bile voljnije da otkriju svoja iskustva.
Govoreći o rezultatima istraživanja, ali i o preporukama koje ova studija nudi, zamenik šefa OEBS misije na Kosovu Kilijan Val kaže da je ova studija dokaz sistemskog problema na Kosovu.
“Potrebne su radikalne promene. Nasilje je složena pojava, a ove dramatične brojke treba da budu poziv na akciju. Preporuke date u studiji, trebalo bi da budu polazna tačka javne diskusije i razvoja kritičkog pristupa nasilju” rekao je Val.
Kao poseban problem, Val je podvukao to što nema dovoljno usluga za žene iz nevećinskih zajednica, i s tim u vezi, pozdravio saradnju i zajedničko angažovanje opština na severu Kosova na planu izgradnje Sigurne kuće.
“Ali ne završava se sve potpisivanjem papira. Ta kuća će morati da ima kontinuiranu podršku. Njeno postojanje je mogućnost za žrtvu da napusti nasilnika” dodaje Val.
On naglašava da su dve stavke veoma važne na početku sistematske borbe protiv nasilja – priznavanje da problem postoji i prihvatanje činjenice da je odgovornost na institucijama ali i pojedincima, kao elementarnim društvenim činiocima.
O ulozi ženskih nevladinih organizacija u procesu suzbijanja nasilja, govorila je izvršna direktorica NVO “Žensko pravo” Ružica Simić, koja kaže da je prevencija glavni zadatak ovog dela civilnog društva, ali da imaju puno pravo da se uključe u specijalizovane servise na lokalnom nivou. To im, kako je Simić rekla, garantuje Istanbulska konvencija.
“Organizacije poput naših su most između žrtve i institucije, a iskustvo je pokazalo da naša organizacija uživa veliko poverenje među žrtvama” rekla je Simić.
Odbornica i predstavnica Koordinacionog mehanizma za nasilje u porodici – Severna Mitrovica Danijela Vujičić rekla je da je sever Kosova nedavno dobio Sigurnu kuću, koja će biti otvorena za sve žrtve bez obzira na nacionalnost, veru ili ekonomski položaj. Mi nemamo pravo na ravnodušnost prema nasilju, rekla je Vujičić.
“Međusektorska saradnja je veoma važna u situacijama nasilja u porodici, koje je krivično delo, i o ovome mora da se govori i u školama, ne samo u specijalizovanim institucijama” dodala je Vujičić.
Ona je rekla da se sprovodi Nacionalni plan koji uključuje sve relevantne institucije, koji podrazumeva ekonomsko osnaživanje i žena ali i ženskih organizacija.
Sve institucije i službenici su u obavezi da poštuju intimu žrtve i da u dodiru sa njom, budu vrlo diskretni i poverljivi, podsetila je Vujičić.
Sa današnjeg skupa još jednom je upućen apel svim nadležnim institucijama na umrežavanje i bližu saradnju – policija, Centri za socijalni rad, nevladin sektor, međunarodne organizacije. Odgovornost svakog građanina je u tome da je ukoliko zna da se nasilje odvija, dužan je da to prijavi.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
