Potpredsednica kosovske vlade Emilija Redžepi kazala je u emisiji “Dogovor!?” koju emituje Radio Kim da vlastima u Prištini, ali i njoj lično, kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština smeta termin “srpskih” i da očekuje “da će to biti preformulisano”. Ministar za zajednice i povratak, Nenad Rašić, mišljenja je da je naziv nebitan, već pravni status tog tela čije je formiranje predviđeno Briselskim sporazumom.
Emilija Redžepi kaže da se o formiranju Zajednice, odnosno Asocijacije srpskih opština aktivno razmatralo još 2015. godine, te da su prošle godine a da je u međuvremenu malo toga učinjeno. Ova vlada je, kaže ona , od prethodnih nasledila mnogo problema, pa i onaj o formiranju ZSO.
„Ni po meni ona (Zajednica srpskih opština) nije u redu. Zato što je to jedna etnička grupacija ljudi. Ovde imate stvaranje Asocijacije srpskih opština. Onda ćemo sutra imati stvaranje asocijacije albanskih opština, pa ću ja tražiti bošnjačku asocijaciju, pa će neko drugi tražiti neku drugu. Opštine su građanske, opštine nisu jedne etničke zajednice. U tim opštinama žive i druge etničke zajednice ali vi u samom nazivu isključujete i diskriminišete te ljude. Sama činjenica da naša vlada zastupa građanski vid razmišljanja onda bi trebalo dati pristup svim zajendicama podjednako. Tu smo došlli do „barikada“ u samom startu oko naziva. Nadam se da će se to preformulisati i nadam se da nećemo imati državu unutar države ko što Republika Srpska u Federaciji BiH i ona stagnira svaki proces Bosne i Hercegovine“, kaže potpredsednica vlade zadužena za manjine i ljudska prava.
Redžepijeva stvaranje Republike Srpske na Kosovu nije samo teza koju ponavljaju predstavnici kosovske vlasti. „Reflekcija na severu Kosova je direktno povezana sa BiH, direktno povezana sa Crnom Gorom, tako da smatram da najbolje moguće rešenje je da se stiša tenzija, da se normaliziju odnosi i da se ovim sporazumom pronađe najbolje dugoročno rešenje za normalno funkcionisanje svih ljudi, da se slobodno kreću, da slobodno rade, da se njihova lična dokumentacija prizna, da se ekonomski povežemo.
Na pitanje, da li to onda znači da ovoj vladi smeta termin „srpskih“ u ZSO, Redžepijeva kaže: „I meni to smeta. Zašto bi to bile „srpske opštine“?
Novinarka: Zato što u tim opštinama većinu čine Srbi.
Redžepi: Može se to preforumilisati.
Novinarka: Ali to je dogovoreno (u Briselu).
Redžepi: Videćemo.
Novinarka: Šta ćemo videti? Mislite li da će taj naziv da se promeni?
Redžepi: Videćemo kako će proces pregovora i dogovora ići.
Ona smatra da učestale posete evropskih i američkih zvaničnika šalju jasnu poruku da, Kosovo mora ozbiljnije razgovarati, ali i normalilzovati odnose sa Srbijom.
I ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić je prilikom nedavnog gostovanja na jednoj albanskoj televiziji rekao da naziv ZSO ne mora da bude takav, već da bi na primer ovo telo moglo da se nazove i „grupa opština“. Osvrnuvši se na tu izjavu, Rašić je podsetio da ni po Briselskom sporazumu ne postoji Zajednica već Asocijacija opština sa većinski srpskim stanovništvom.
„Taj naziv je apsolviran. On svakako neće biti onakav kakav se sada predstavlja, nego mora biti u svakom slučaju sa većinski srpskim stanovništvom. Ja sam uvek govorio da nam trebaju nove ideje. U ovom slučaju, metaforički rečeno, obe strane su sele u bunker i niko ne izlazi iz svoje pozicije, drže se čvrsto delova sporazuma, a ne celog sporazuma, ignorišući sporazum u celosti ali držaći se za jednu ili dve tačke. I mi tu nemamo ideje. Niko ne daje te ideje. Ja mislim da bi mi Srbi ovde na Kosvu kojih se i tiče ta zajednica moramo da pokrećemo predloge nego i neke naše zaključke pa makar bili i pogrešni i otud to. Pričajući o ZSO mi ne koristimo nikakav kapacitet, već samo ponavljamo kao papagaji i u takvim okolnostima postoje dva elementa – sam naziv za koji smatram da je simboličan. U samom nazivu vi nemate ništa spektakularno ali je zato deo koji se tiče statusa same te organizacije mnogo bitniji. Pravno tehnički status, kao što je predviđeno sporazumom, unutar kosovskih institucija. Naziv nije bitan, nije najbitniji, najbitniji je status“, ističe Nenad Rašić.
Na pitanje kakav će biti status Asocijacije/Zajednice unutar kosovskog sistema, Rašić odgovara da to niko ne zna. „Opet ćemo doći do toga da će nam neko to servirati. Ni Beograd a ni Priština ne rade ništa da angažuju neku grupaciju, bilo da su pravnici iz Prištine, Beograda ili iz Brisela, nije ni bitno, ali mi nemamo nikakve predloge“.
Rašić podseća da su autentični Srbi sa Kosova u tom procesu bili potpuno skrajnuti ali da nakon što su „neki drugi ljudi koji su bili na položajima“ tokom godina, oni koju sada na vlasti moraju da preuzmu odgovornost za predloženo rešenje.
O evropskom, odnosno francusko-nemačkom predlogu
Po Emiliji Redžepi francusko-nemački, odnosno evropski predlog je najprihvatljiviji do sada jer, kako kaže, od njega neće imati štetu ni Republika Srbija, a ni Kosovo.
„Da napravimo jedan bitan, dugoročni dogovor koji je baziran na poboljšanju života, međusobnog razumevanja i poštovanja svih nas koji živimo ovde ali i suseda u regionu“.
Rašić sa druge strane smatra da ovaj predlog nije nešto novo, te da on nije sada tek „pao na sto“, već da se radi o procesu koji traje od septembra. Ipak, on kaže da još uvek nije video predlog, osim onoga što je čuo iz medija, te da mu i dalje nije jasno da li je priznanje Kosova od strane Srbije u centru tog predloga.
„Ništa od toga za nas nije poznato. Možda i zbog tog proučavanja kako to inače Balkanci znaju da rade. Kod nas to ne funkcioniše kao i Evropi i drugim savremenim državama gde imate sve dostupno u javnosti, pa sve interesne grupe, zajednice i NVO, institucije, akademici, naučne organizacije komentarišu i analiziraju da je nešto dobro ili ne na ovaj ili onaj način. Hoću da kažem da je procenjeno da ukoliko nešto kod nas u ovim konstalacijama, ovim odnosima, bude previše rano dostupno javnosti, onda to može toliko da bude devastirano u toku procesa od tri meseca da više niko to ne sme da pipne. Znajući naš mentalitet, onda je bolje ne otkrivati to. Izgleda da se praktikuje oprobana metoda da je informacije ne budu dostupne javnosti, da određeni mali broj ljudi koji odlučuje bude upoznat i kad se bude potpisivalo to će biti finalno“, rekao je Rašić u „Dogovoru!?“.
Rašić smatra da ukoliko predlog bude prihvaćen da će on po automatizmu biti usvojen i u parlamentu i kao takav će se primenjivati.
Emilija Redžepi kaže da dosadašnje vlade i na Kosovu ali i u Srbiji nisu bile iskrene nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, te da je to razlog i nepotpune implementacije dogovora.
Redžepijeva ipak ističe da je došlo vreme da se postigne rešenje čiji će garant biti međunarodna zajednica. „U ovom slučaju SAD i EU stoje iza toga i u tom smislu smatram da se ozbiljnije treba pristupiti ovim pregovorima. Kada govorimo o poslednjem obraćanju predsednika Vučića ono je bilo potpuno drugačiije od onoga kada su bile barikade. Tebamo biti iskreni, trebamo govoriti istinu našim narodima, onakva kakva jeste, ali ja nisam tu da procenjujem mišljenja Vučića, neka srpski narod o tome procenjuje i odluči“.
Na pitanje da li je rešenje moguće bez formalnog priznanja Kosova od strane Srbije, potpredsednica vlade za razliku od njegnog predsednika Aljbina Kurtija i predsednice Kosova Vjose Osmani, kaže:
“Da. Za mene da, naš premijer će vam reći ne. Ali smatram da de fakto potpisivanjem nemačko-francuskog sporazuma vi priznajete nezavisnost Kosova”.
Redžepi: Na Kosovu svi jednaki, treba prestati sa mržnjom
Potpredsednica kosovske vlade ističe da premijer Aljbin Kurti zastupa „podjednako pravo i opštu građansku verziju života svih“.
Novinarka: „Jer vi zaista mislite da su na Kosvu svi građani jednaki?“.
Redžepi: „Da. Ja to tako mislim i da tako ne mislim ja ne bih bila u ovoj vladi“.
Na pitanje „zbog čega su onda Srbi diskriminisani, zašto im je ugrožena bezbednost, te zbog čega se uprkos odluci Ustavnog suda manastiru Visoki Dečani ne vraća imovina?“, Redžepijeva kaže da na Kosovu sve zajednice ističu da su diskriminisane na neki način.
„Hajmo da gradimo mostove pomirenja. Ajmo da tu mržnju među nama da razbijemo, hajmo da posvetimo više pažnje našem svakodnevnom životu“.
Na konstataciju da stvaranju mržnje doprinose i izjave predsednice i premijera Kosova o „Srbiji kao genocidnoj državi“, te konstantnom „oživljavanju“ Slobodana Miloševića, Redžepijeva podseća i na izjavu Aleksandra Vučića – „Za jednog Srbina, ubićemo 100 muslimana“.
„Ne volim da se vraćam na to, ne volim da svoju decu trujem. Ja želim da mojoj deci objasnim da i Albanci i Srbi i Bošnjaci, Turci, Romi i svi ljudi koji žive na Kosovu su podjednaki. Hajmo da živimo u tom duhu“, poziva Emilija Redžepi.
Predstavnici Vlade Kosova govorili su i o raspisanom konkursu u Policiji Kosova na severu, povratku Srba u gradove, ulozi medija u kriznim situacijama, o posledicama poplava i drugim aktuelnim temama.
Kompletnu emisiju možete pogledati ispod:
