Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatra redovni šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Guteresa o situaciji na Kosovu i Metohiji. Odbijanjem da formira ZSO, Priština ne samo da podriva dijalog već šalje poruku da srpski narod treba da nestane iz južne pokrajine, poručio ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.
Na današnjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatra se šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o situaciji na Kosovu i Metohiji, a Srbiju predstavlja ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
Selaković je, u obraćanju na sednici, poručio da je situacija na Kosovu i Metohiji daleko od normalne i stabilne.
“U ovom delu naše zemlje građani srpske nacionalnosti, ali i drugi nealbanci, i dalje su uznemireni i svaki dan dočekuju sa velikom strepljom jer nisu sigurni da li će njihova osnovna ljudska prava biti povređena ili uskraćena”, rekao je Selaković.
Šef srpske diplomatije zamerio je što izveštaj o radu Unmika, kada je u pitanju kvalifikacija događaja i njihovih uzroka, nije sadržajniji i eksplicitniji, kako bi dešavanja na KiM mogla da se sagledavaju sveobuhvatnije i u pravom svetlu.
“Pravljenje veštačkog balansa i poistovećivanje dve strane prilikom osvrta na krizne situacije nikako ne doprinosi suštinskom rešavanju problema. Ako jasno ne definišemo uzroke problema, oni će se ponavljati i usložnjavati”, istakao je Selaković.
Za međuetničko poverenje neophodno poštovati sporazume
Dodao je da je za sve ljude koji žive na KiM od izuzetnog značaja da se sa ovog sastanka uputi poruka onima koji imaju nadležnost i kapacitet da menjaju situaciju nabolje – a to je neophodnost uspostavljanja međuetničkog poverenja.
“Tako što će privremene institucije u Prištini poštovati zaključene sporazume, primenjivati dogovoreno i uskladiti svoje delovanje sa međunarodnim standardima u pogledu vladavine prava i ljudskih prava”, rekao je Selaković.
Poručio je da odbijanjem da formira Zajednicu srpskih opština, Priština ne samo da podriva dijalog sa Beogradom, već šalje poruku da srpski narod treba da nestane iz južne pokrajine.
“Ovim, ne samo da se podriva dijalog Beograda i Prištine, već se i direktno ponižavaju međunarodni faktori, pre svega Evropska unija. Ovakvim izjavama Priština šalje poruku srpskom narodu u Pokrajini da ne treba da računa na ostvarivanje kolektivnih prava, a takvo obespravljivanje u krajnjoj instanci treba da dovede do nestanka Srba sa Kosova i Metohije”, istakao je Selaković.
Jednostranost kao princip delovanja Prištine
Podsetio je da je Priština, protivno Rezoluciji SBUN 1244, ali i svim demokratskim principima, zabranila da se na teritoriji Kosova i Metohije organizuje glasanje na referendumu, kao i na parlamentarnim i predsedničkim izborima Srbije.
Dodao je da je ovo prvi put od 1999. godine da je građanima na KiM onemogućeno učešće na izborima Republike Srbije, čime je između ostalog prekršen i jasno definisan mandat misije OEBS u vezi sa organizacijom izbora.
“Time su privremene institucije u Prištini još jednom potvrdile svoj diskriminatorni karakter i poručile da je jednostranost princip njihovog delovanja”, ocenio je Selaković.
Podsetio je na raspoređivanje specijalnih jedinica policije na dva administrativna prelaza prema centralnoj Srbiji i na oduzimanje registarskih tablica na vozilima sa severa KiM i iz centralne Srbije.
Napomenuo je da bi voleo da se u izveštaju našlo i ime Srećka Sofronijevića iz Zvečana koga su 13. oktobra pripadnici specijalne policije vatrenim oružem pogodili u leđa, kada su po deveti put, suprotno Briselskom sporazumu, nelegalno, upali na sever pokrajine.
Pravosuđe po etničkom ključu
Dodao je i da su strah od neizvesnosti među Srbima i drugim nealbancima na KiM uzrokovani i radom pravosuđa koje postupa po tajnim optužnicama, suprotno svim međunarodnim standardima.
“Tužna je realnost da danas na Kosovu i Metohiji, ukoliko ste Srbin, možete biti osuđeni na višegodišnju kaznu zatvora na bazi neproverenih ili kontradiktornih izjava svedoka, bez neoborivih i nedvosmislenih materijalnih dokaza. To ukazuje na praksu suđenja po etničkom ključu, a ne prema pravu i pravdi”, ukazao je Selaković.
Podsetio je na hapšenje 11 Srba u Štrpcu u decembru, među kojima bivšeg predsednika opštine i potpredsednika Srpske liste Bratislava Nikolića. Zaposlenima je, dodao je, rečeno da više ne dolaze na posao – čime je dovedena u pitanje egzistencija desetina srpskih porodica.
Naveo je i da su u izveštajnom periodu bila 63 etnički motivisana incidenta – govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanje prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenje crkava i grobalja.
Nema političke volje za povratak raseljenih
Dodao je da su u ovakvim uslovima razumljivi razlozi zbog kojih u Republici Srbiji i dalje ima više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.
Pozdravio je apel generalnog sekretara UN da se omogući povratak interno raseljenih i dodao da su u tu svrhu, neophodna politička volja Prištine i konkretne mere kojima bi se, između ostalog, obezbedila sigurnost povratnika i puno poštovanje imovinskih prava raseljenih.
“Najbrži i najefikasniji način za to je poštovanje važećih međunarodnopravnih dokumenata i zaključenih sporazuma”, rekao je Selaković.
Poručio je i da se Srbija zalaže za poštovanje međunarodnog prava i za potpunu primenu Rezolucije SBUN 1244, što uključuje i dalji angažman Unmika i prisustvo Kfora, kao garanta mira i bezbednosti, kao i da je podjednako važno da ove međunarodne misije nastave da deluju u nesmanjenom kapacitetu.
Ziadeh: Za devet godina nisu rešena ni tehnička pitanja
Specijalna predstavnica generalnog sekretara na Kosovu i šefica Unmika Karolina Ziadeh ocenila je da Priština i Beograd moraju da se aktivnije uključe u dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije.
“Pozivam predstavnike Beograda i Prištine da budu odgovorni tokom ovako kompleksnih dana jer oni snose najveću odgovornost za smanjivanje tenzija. Devet godina posle sklapanja Briselskog sporazuma nisu rešena ni tehnička pitanja kao što su registarske tablice, a ne zna se ni da li će to pitanje biti rešeno sutra. Želim da ohrabrim Beograd i Prištinu da aktivno traže rešenje za tablice i dogovor o slobodi kretanja”, rekla je Ziadeh.
Selaković se danas sastao sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guteresom, sa kojim je, između ostalog, razgovarao i o današnjoj sednici.
Izvor: RTS / Tanjug
