Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici sinoć je održana tribina na temu „Veliki roman kao motivacija za studije književnosti“. Iza ove teme stoji zapravo priča o možda i najvećem, najintrigantnijem i najdubljem romansijerskom delu jugoslovenske književnosti, stoji jedan derviš, jedna smrt koja je po karakteru uvek zbirna imenica, i jedan veliki Meša Selimović.
Cilj predavanja bio je da se podsete sadašnji i budući studenti, da se podsete profesori ali i kompletna javnost na to zašto je književnost važna, zašto je važno čekati decenijama pa i vekovima da se rodi jedan Meša, zašto je „Derviš i smrt“ roman koji je potrebno pročitati bar tri puta u životu. Ako ste teoretičar književnosti, možda i trista tri puta.
Cilj tribine bio je i podsetiti mlađe naraštaje zašto je lepo i bitno studirati književnost. Baviti se njom. Odabrati je za svoj profesionalni poziv ali i živeti je. Jer živeti književnost znači voditi jedan pun, koncentrovan, kvalitetan, smislen život prepun ljubavi i strasti.
„Kada se upisuje na neki fakultet, pogotovu u sredinama gde se srpski živalj osipa i ima problematičnu masu, pozivaju se stari, iskusni profesori da osveže sećanje na svoje istraživačke godine sa većim brojem studenata i da prenesu iskustvo, ljubav i strast prema književnosti“ rekla je profesor srpske književnosti prof. Dr Danica Andrejević, predavač na ovoj tribini.
„Cilj nam je da kao veterani, pokušamo da našim primerom, našim željama i iskustvom, pokažemo kako se prolazi kroz carstvo književnosti i zašto vredi izučavati je“, kaže Andrejević.
Roman „Derviš i smrt“ je tema njene doktorske disertacije. Zna mu svaku žilicu, svaki kapilar. Zna koliko je to jedan složen i višeslojan sistem, jedna priča koja se ne čita, već živi. Ahmed Nurudin smo mi. Svako od nas poznaje „muku razgovora sa sobom“ i svako je poželeo da “vidi sebe kakav postaje, to čudo koje ne poznaje, a čini mu se da je čudo što uvijek nije bio ono što je sad”.
“Taj roman pomera shvatanja o svetu” kaže Andrejević.
“To je težak roman. Antropološki pesimističan, filozofski. To je jedna velika diskusija sa Kuranom ili sa Svetom knjigom, ili bilo kojom partijskom dogmom, jer reč je naravno o komunizmu… I baš zato treba to pojasniti i pokušala sam da moj rečnik ne bude logosni, teorijski, već da studentima prikažem kako to stvarno jeste. Svi mi imamo iste dileme – da li je u pitanju neki apsolut, neki bog, neki autoritet i kad se nađemo pred tim treba da održimo pravdu na jednoj tankoj liniji i da nađemo istinu. To traženje istine je veoma teško pitanje i o tome sam želela večeras nešto da im saopštim” priča naša sagovornica.
Napominje da su ovakvi događaji poput ove tribune izuzetno važni za mlade izučavaoce književnosti jer je važno da im neko stariji sa strašću i ljubavlju prema književnosti (bez kojih, napominje, nema ničega) ukaže na važne momente.
“Tako je sa svim umetnostima. Ne može se nabubati. A ovo može biti zanimljivo čak i onima koji nisu baš uredno čitali lektiru u školi, pa ako dobijemo i jednog studenta na fakultetu, to je važno na ovom našem tlu. Jer ako jezik i književnost srpska odavde nestane, verujte, nestaće i narodni identitet uopšte” poručuje Andrejević.
Pored nje, na tribini je govorio i prof. dr Milorad Jevrić, a prisutne je na početku kratko pozdravio dekan ovog fakulteta prof. dr Zvezdan Arsić.
Izvor i foto: Radio MItrovica sever
