Spska književna zadruga ove godine obeležava 130 godina postojanja. Veliki jubilej jedne od najstarijih srpskih izdavačkih kuća, večeras je obeležen i u Kosovskoj Mitrovici, prigodnim programom koji je organizovala Gradska biblioteka „Vuk Karadžić“. Tom prilikom publika je mogla da se upozna sa istorijom i delatnošću ove kulturne institucije, ali i sa 20 pisaca i pesnika sa Kosova i Metohije, koji su od nedavno postali njeni članovi.
Ovo izdavačko preduzeće čija je istorija raskošna koliko i imena na riknama njenih izdanja, osnovali su 1892. godine “sedamnaestorica veličanstvenih” među kojima se izdvajaju imena Ljubomir Stojanović, Ljubomir Kovačević, Svetislav Vulović, Milan Jovanović Batut, Jovan Jovanović Zmaj i Stojan Novaković. Od tada do danas, SKZ objavljuje i čuva najkapitalnija dela srpskog intelektualnog krema. Sa svojim narodom deli književne dragulje najcenjenijih pisaca, ali i stradanje. A bilo ih je previše.
Upravnik Srpske književne zadruge Duško Babić rekao je obraćajući se okupljenim piscima, pesnicima i knjigoljupcima da ako nešto u kulturi traje 130 godina, onda mora da u sebi ima neku posebnu snagu, poseban razlog i što je nastalo i što toliko traje, te da se domet jedne kulture, upravo i meri kontinuitetom koji ona uspe da u sebi ostvari.
“Srpska književna zadruga jedan je od najznačajnijih kontinuiteta koji je srpska kultura ostvarila. Ako to sada povežem sa situacijom u kojoj se nalazimo, a nalazimo se na svetoj srpskoj zemlji sa ciljem da predstavimo Zadrugu, onda ne mogu a da te dve stvari ne dovedem u vezu. Meni se čini da su Srpska književna zadruga i Kosovo i Metohija toliko bliski , da je ovo najbolje mesto da se o Srpskoj književnoj zadruzi govori. Zbog toga što Kosovo, kao metafora, ne kao fizički, geografski prostor,već kao ono što nazivamo kosovsko nasleđe, kosovska tradicija ili ako hoćete onako kako je to Andrić najlepše nazvao – kosovska misao, ona je sržni deo našeg identiteta. Ta kosovska misao je zapravo ovaj narod kao duhovnu zajednicu stvorila i očuvala u svim vekovima naše burne i teške istorije. Ja se usuđujem da kažem da je takva misao, kosovska misao sa svim onim zavetnim, sakralnim i svetim koje ona u sebi čuva, unutra, kao svoju imanentnu potrebu nosila i ovakvu jednu instituciju”.
Prema Babićevim rečima, SKZ je institucionalizovala sve ono što je kosovska misao vekovima baštinila i čuvala.
“Zadruga je neumitno upućena na ideju Kosova i kosovske misli. Zapravo, ona je zbog toga i nastala, da čuva ono najvrednije i najsvetije što je naša kultura stvorila tokom vekova svoga trajanja” rekao je Babić.
To potvrđuje i prvi akt kojim je regulisana delatnost ove institucije. U Pravilima su tada zapisane i smernice koje se do danas prate i kao cilj Zadruge je navedeno da ona treba „da kritički priređuje izdanja starijih i novijih književnika srpskih, da izdaje izabrana dela iz suvremene lepe i opšte korisne književnosti, da prednjači izborom u prevođenju i pozajmici iz slovenskih, inostranih i klasičnih književnosti, da u opšte pripomogne širem razviću narodne književnosti, olakšavajući izdavanje i širenje knjiga svima sredstvima koja joj budu na raspoloženju“.
Babić je izrazio zadovoljstvo zbog velikog broja pisaca sa Kosova i Metohije koji su postali članovi SKZ-a. Istu radost deli i direktor Gradske biblioteke “Vuk Karadžić” i domaćin večeri, pesnik Milan Mihajlović. On ističe da područje Kosova i Metohije ima mnoštvo mladih stvaralaca čiji rad ih preporučuje da budu članovi ovako ozbiljne i ugledne porodice.
“Umetnost je moć. Savršenstvo prirode. Duhovno zračenje jednog naroda. Istina, ona je – ne hleb, ali svakako zrno života. To zrno života, već 130 godina na najbolji mogući način čuva i neguje Srpska književna zadruga” rekao je Mihajlović.
O bogatoj istoriji Zadruge (što je kako je istaknuto, drugo ime za porodicu) govorio je i urednik izdavaštva ove kuće Dragan Lakićević i pisac Branislav Matić. U programu su učestvovali guslar Stanko Adžić i vokalna solistkinja Jelena Spirić. Veče je započeto minutom ćutanja povodom smrti književnika Milovana Vitezovića.
Ćak i najskromnije kućne bibliotečice u Srbiji imaju makar jednu prepoznatljivu plavu knjigu iz čuvene edicije “Plavo kolo”. Praksa objavljivanja po jednog “Kola” godišnje, koje bi brojalo pet do sedam najvažnijih dela srpske, a kasnije i jugoslovenske književnosti, stara je koliko i sama Zadruga. Do danas, objavljeno je 112 kola. Prva knjiga štampana u ovoj ediciji bilo je delo Dositeja Obradovića “Život i priključenija”.
Ono po čemu se izdanja SKZ- razlikuju od drugih, jeste skromnost i kretanje u granicama dobrog ukusa kada je vizuleni izgled knjiga u pitanju. One, kako reče Babić, nisu zavodnice, ne šljašte, ne mame, ne pozivaju da ih kupite zbog toga što su šarene, već svojom asketskom, plavom nenametljivošću, ostavljaju prostor piscu da se napisanim preporuči. Logo kuće star je koliko i ona sama. Njegov autor bio je Jovan Jovanović Zmaj.
Izvor i foto: Radio Mitrovica sever
