Orban i ključ za članstvo Kosova u EU

Portal Kosovo onlajn je 22. decembra objavio vest “Orban drži ključ za članstvo Kosova u EU”, pozivajući se na Kljan Kosova.

Tekst je vrlo brzo preneo određen broj medija (info-ks.net, vesti-online.com, time.rs…) sa sve nizom grešaka u telu koje su posledica pogrešnog prevoda i želje autora i emitera da nagoveste kako za Kosovo nema evropske budućnosti ukoliko se Viktor Orban, deklarisani prijatelj aktuelnog predsednika Srbije, bude pitao o tome, navodi Kim.

Odavno nije tajna da mediji bliski vladajućem režimu u Srbiji o zvaničnoj Prištini izveštavaju isključivo u negativnom ključu. Svaki navod objavljen u glasilima, ne samo na albanskom jeziku, koji može da posluži unižavanju druge strane se rado i obilato koristi, vrlo često spinuje, a ponekad, kao u slučaju netačne priče o Viktoru Orbanu kojoj se, osim imena medija koji ju je „objavio“, ne zna kontekst niti stvarni izvor, i loše prevede.

Kosovo onlajn je najpre neuredno navelo izvor vesti. Iako su tekst objavili uz „navodi Kljan Kosova„, zapravo je u pitanju deo iz kolumne „Mađarska bi mogla postati najveći neprijatelj Kosova u EU“ Alehandra Estesa Pereza (političkog analitičara i istraživača specijalizovanog za Zapadni Balkan, proširenje EU, korupciju, izbore i partijsku politiku u autoritarnim i hibridnim režimima), a koja je prvobitno objavljena na portalu prishtinainsight.com, što je na dnu objave TV Kljan Kosova uredno navedeno i svrstano u rubrike „mišljenja“ i „kolumne“ na njihovom portalu.

I dok se tekst u medijima na albanskom, odnosno, engleskom jeziku pojavljuje prevashodno kao esej o „zlom Orbanu“ i „opakim Mađarima“, a u koji su nevešto „udenuti“ Kosovo i Srbija, mediji koji su ga prvobitno objavili su uslovom u naslovu ostavili razuman prostor za sumnju u napisano: „Mađarska BI MOGLA postati… Sa druge strane, Kosovo onlajn izričito tvrdi: „Orban drži ključ za članstvo Kosova u EU„.

„Mađarska može da drži ključ za članstvo Kosova i rezultati njenih parlamentarnih izbora mogli bi da budu egzistencijalni za njenu kandidaturu za EU. Ako Fides ponovo pobedi, status kvo proširenja, koji je već nepovoljan za Kosovo, bio bi još više ugrožen. Mađarska može postati najtvrđi orah za Kosovo na udaru svih eksperata EU“, piše Kosovo onlajn, citirajući samo jedan od 13 pasusa iz Perezovog teksta, pritom se pozivajući isključivo na Kljan Kosova.

Najpre, rezultati parlamentarnih izbora u Mađarskoj sasvim sigurno neće biti „egzistencijalni za njenu kandidaturu za u EU“, jer je Mađarska država članica Evropske unije od 1. maja 2004. godine. Iste godine su u EU primljeni i: Kipar, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija.

Korektan prevod ove rečenice iz originalnog teksta bi mogao da glasi: „Mađarska bi mogla da bude ključna za pridruživanje Kosova EU, a rezultati njenih parlamentarnih izbora mogli bi da se pokažu kao egzistencijalni za njegovu kandidaturu. Dakle, kandidaturu Kosova, a nikako Mađarske.

Ni najpoznatijim logičarima verovatno ne bi bilo jasno kako je moguće da bi u slučaju pobede Fidesa na parlamentarnim izborima u Mađarskoj „status kvo proširenja, koji je već nepovoljan za Kosovo, bio još više ugrožen“ i šta sve ovo, zapravo, znači, te da li se u tekstu koristila negacija negacije ili ga ne valja čitati između redova, već kako je napisan.

Korektan prevod originala bi glasio: „Ako Fides ponovo pobedi, status kvo u vezi proširenja koji je već nepovoljan za Kosovo, bio bi još nepovoljniji (predstavljao bi još veću opasnost)“.

Poslednji deo citata je gotovo epski, pominje se „najčvršći orah“, oličen u svim „ekspertima EU“, koji će „udarati na Kosovo“. Ovde je evidentno, radi dramskog efekta, moglo da se dopiše i da će ga (Kosovo) „biti i mučiti, zabijati klince pod nokte i vaditi mu oči čarne“. Međutim, valjda u želji da što vernije prenesu pisanje TV Kljan Kosova, u Kosovo onlajn to nisu učinili i na tome im hvala. Za guslanje je ipak potrebna narodna ili autorska junačka pesma, a ne agencijska vest.

U originalnom tekstu stoji: „Mađarska bi za Kosovo mogla da postane najtvrđi orah koji treba slomiti među svim zemljama EU koje su ga priznale“.

Šalu i gusle na stranu, sudbinu evropskih integracija Kosova je nemoguće bilo kako činjenično ekskluzivno vezati za Mađarsku i kontroverznog premijera Orbana, bez obzira na ishod mađarskih parlamentarnih izbora s proleća 2022. godine. Sa druge strane, Alehandro Esteso Perez ima svo pravo ovoga sveta da piše o ličnim stavovima, koliko god da su oni pogrešni.

On tako u pomenutnom tekstu spekuliše da bi Beograd mogao da ubedi Budimpeštu da povuče priznanje nezavisnosti Kosova. Između ostalog, navodi i da su „Budimpešta i Beograd udaljeni jedva 400 kilometara, što je blizina koja, prigodno, igra ulogu i na političkom planu“. Gospodin Perez prećutkuje ili ne zna da su Priština i Beograd udaljeni još manje  – 243 kilometra vazdušnom linijom, 350 kilometara putem preko Merdara, Kuršumlije, Prokuplja i Niša, ali da političke bliskosti, čak ni neutralnosti, nema na vidiku.

Naime, (samo)proglašenu nezavisnost Kosova još uvek ne priznaje pet zemalja članica EU: Španija, Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka, pa je jasno da u EU nema konsenzusa u vezi njegovog statusa. Ako postoji jedna država koja ne priznaje nezavisnost, onda ni EU ne može priznati Kosovo kao državu, mada priznavanje nečije državnosti formalno i nije u nadležnosti EU, već svake države članice posebno.

„Evropska perspektiva za Kosovo se zaustavila na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, dok drugi iz regiona (Zapadnog Balkana) već pregovaraju o članstvu, imaju status kandidata ili čekaju isti“, napisao je sredinom maja 2020. za RTV Kim u autorskom tekstu Augustin Paljokaj, dugogodišnji dopisnik Kohe i Jutarnjeg lista iz Brisela. Od tada do danas se ništa nije promenilo, a za građane Kosova još nije odobrena ni vizna liberalizacija.

Prema Paljokaju, upravo bi druga evropska zemlja, a ne Mađarska, mogla naredne godine da bude ključna za Kosovo, istini za volju, samo po pitanju viza. I u toj zemlji će, takođe, biti izbora.

„Videli smo da Nemačka više od godinu dana govori u prilog liberalizacije, pa će šanse u narednoj godini biti veće. S druge strane, imamo predsedničke izbore u Francuskoj na proleće (april 2022). Verujem da će posle ovih izbora možda doći do pomaka, da će nam nova godina koja dolazi, doneti viznu liberalizaciju“, rekao je nedavno Paljokaj u emisiji KTV.

Podsetimo, Francuska će predsedavati Evropskom unijom od 1. januara do 30. juna 2022. godine. Češka će predsedavati EU od jula 2022. godine, a januara 2023. predsedavanje će od nje preuzeti Švedska. Dakle, Mađarske ni u ovoj ulozi nema na horizontu u dogledno vreme.

Nedavni navodi kosovskog premijera Aljbina Kurtija „u skladu sa unutrašnjim reformama u realizaciji perspektive za članstvo u EU, najavljujemo da će sledeće godine Kosovo podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji“, deluju samo kao jeftini „anestetik za unutrašnju upotrebu“ u vreme energetske krize na Kosovu.

Izvor: Kim

Comments