“Nikada se u istoriji o nekom atentatu nije toliko unapred govorilo, a da je on na kraju uspeo”.
Ovim rečima počinje film “Pucnji u Marseju” reditelja i scenariste Gordana Matića, koji je prikazan nsinoć mitrovačkoj publici.
Atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića je nepravedno zanemarena istorijska činjenica. Tu nepravdu, ispravlja reditelj i scenarista Gordan Matić. Reč je o sjajnom kinematografskom ostvarenju, poludokumentarnog karaktera, koje je premijerno prikazano na godišnjicu ubistva srpskog kralja, 9. oktobra ove godine u Beogradu. Pre mitrovačke, film je videla publika u Kini, Rusiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gorii svega nekoliko bioskopa u Srbiji. Svetozar Cvetković, Tihomir Stanić, Gordan Kičić, Vladimir Antić, samo su neki od dramskih umetnika koji su poneli uloge značajnih ličnosti uključenih u ovaj istorijski process.
Film „Pucnji u Marseju“ prati sudski proces protiv terorista koji su bili saučesnici atentatora Vlade Georgijeva Černozemskog, ubice kralja Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua, 9. oktobra 1934. godine u Marseju..
Trojica terorista: Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi su za saučesništvo u atentatu na kralja Aleksandra i Luja Bartua. Kako je moguće da se atentat za čiju pripremu su znali apsolutno svi od Interpola preko tajnih obaveštajnih službi svih zemalja, pa u krajnjoj liniji i sam kralj, ipak odigrao? Ko sve i zašto nije voleo srpskog kralja? Kakva je uloga Francuske, kakva Nemačke, a kakva Italije u celom tom stravičnom istorijskom igrokazu? Nakon “Pucnja u Marseju” sve postaje mnogo jasnije.
“Prikupljanje materijala je trajalo nekih pet godina. 2015. smo započeli istraživanje, 2016. napisao sam neki prvi sinopsis, a izvori informacija su mnogobrojni– naš Vojni arhiv, arhiv Kontraobaveštajne službe u Beogradu, arhivi Beča, Moskve, oni koji su dostupni – deo NKVD-ove arhive (Narodni komesarijat unutrašnjih poslova što je naziv za bivšu javnu i tajnu policiju Sovjetskog Saveza – današnji KGB prim.aut.) iz Vašingtona odakle smo dobili mnoštvo zanimljivih detalja koji nam dosad nisu bili poznati, Interpolov arhiiv u Beču, Arhiv u Eksprovansu, Marseju i Parizu” rekao je nakon projekcije u razgovoru sa publikom reditelj filma.
Dodaje da postoje hiljade strana stenogradama sa procesa koje su dramaturg Vlada Andrić i on pregledali i odatle takođe crpeli građu za film.
“Sve što je izgovoreno u sudnici jeste iz stenograma sa suđenja. Odabrali smo ono što nam se činilo najzanimljivijim, a ono što je između scena iz sudnice, ovi onirički intervjui su zapravo neka vrsta naše interšretacije nekoliko arhiva, između ostalog iz ličnog arhva Stanislava Vinavera, našeg čuvenog književnika koji je izveštavao sa suđenja u Eksprovansu 1936. godine, a ispostavilo se da je veliki Vinaver radio i za kontraobaveštajnu službu” priča Matić.
Reditelj postavlja pitanje zašto dosad niko nikada nije snimio ništa na ovu temu, zašto se zanemarivala i nije bila atraktivna ni dokumentaristima niti rediteljima igrane kinematografije.
“Ima jedna mađarska tv-drama ili jedan mokumentar iz 70-ih… Njihova državna televizija je probala nešto da snimi da bi oprala malo sebe. Jedina stvar koja je dosad urađena je ovaj film. Pitanje je zašto to niko nije uradio dok su ljudi koji su mogli da svedoče bili živi. Mi smo mogli i ranije, ali čekali smo neke francuske producente, pa onda korona i konačno u januaru smo za svega šest snimajućih dana snimili sve. To nikome ne preporučujem jer nije dobro za zdravlje” poručuje Matić napola u šali a napola ozbiljno.
“Nije više pitanje ko je ubio kralja, već ko je izdao kralja” izgovara na kraju filma Tihomir Stanić, podsećajući time da istraga nije završena, te da sud istorije i srpskog pamćenja nije dao svoj sud.
“Nadam se da smo odradili jedan iskren i čestit posao” kaže Matić i na kraju otkriva da se baš ovih dana radi na snimanju još jednog serijala emisija “Srpski srednjovekovni junaci”.
Trenutno radi na liku Stefana Dečanskog, pa su tim povodom , prethodnih dana bili u Dečanima i Gračanici.Ovaj serijal se emituje na RTS-u od 2016. godine i do sada je odrađeno dvadesetak epizoda.
Projekciju filma “Pucnji u Marseju” organizovao je Studentski centar Priština – Kosovska Mitrovica.
Izvor i foto: Radio Mitrovica sever
