Miloš Damjanović, istoričar iz Kosovske Mitrovice, na ovogodišnjem konkursu sa jevrejskom tematikom, osvojio je prvu nagradu „Ženi Lebl“. On je na pomenuti konkurs poslao deo svoje doktorske disertacije koja nosi naziv „Jevereji na Kosovu i Metohiji u periodu od 1918. do 1941. godine“.
Damjanoviću ovo nije prvi put da učestvuje na ovom konkursu, kako kaže za Radio Kontakt Plus, prijavljivao se i prethodnih godina.
Davne 2011. godine, takođe je osvojio nagradu na konkursu sa jevrejskom tematikom, što ga je podstaklo da i narednih godina šalje svoje radove.
„Prilično često sam učestvao. Tako i ove godine sa ovim radom koji na neki način predstavlja krunu mog dosadašnjeg rada i istraživanja kada su u pitanju jevrejske teme na ovim prostorima“, navodi Damjanović.
On takođe ističe da je jako ponosan što mu je pripala prva nagrada koja nosi naziv „Ženi Lebl“. Smatra da je ona potvrda za dosadašnji njegov rad i trud koji je uložio na pisanje doktorske disertacije na temu „Jevreji na Kosovu i Metohiji u periodu od 1918. do 1941. godine.“
Naglašava da je rad zahtevao jednodecenijski svakodnevni rad na istraživanju arhivske, književne i dokumentarne građe samog rada.
A evo zašto se ova nagrada zove „Ženi Lebl“.
„Ova nagrada ponela je naziv ’Ženi Lebl’ od pre nekoliko godina u znak poštovanja prema Ženi Lebl koja je bila istraživačica i publicistkinja o jevrejskim temama na prostoru Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Ona je maltene posvetila ceo svoj život istraživanju jevrejske prošlosti, takođe je objavila obiman opus na tu tematiku. Učestvovala je ranije na tom konkursu i ona je do sada bila najnagrađeniji autor tih konkursa i zbog toga je prva nagrada na ovom konkursu dobila naziv Ženi Lebl“, objašnjava Damjanović.
Dodaje i da je konkurencija bila izuzetno velika i snažna. Na ovogodišnjem konkursu učestvovalo je preko 30 autora iz Srbije, Izraela, Češke Republike, kao i sa prostora bivše Jugoslavije.
Kriterijumi da učestvuje na ovogodišnjem konkursu, kao i prethodnih godina, bio je da rad bude anoniman i originalan.
„Radovi se šalju pod šifrom, tako da komisija nije upućena u autorstvo rada i to je čisto zbog potrebe što veće objektivnosti i smanjenja bilo kakvih mogućnosti za sumnju da postoji bilo kakva pristrasnost kada je u pitanju komisija. Dakle, dva osnovna uslova su da bude anoniman rad i da bude neobjavljen“, pojašnjava Damjanović..
Smatra da je jedan od razloga zbog kog je baš on dobitnik prve nagrade originalnost same teme, jer pokriva deo jevrejke prošlosti na prostorima Kosova i Metohije.
„Rad uključuje više hiljada bibliografskih jedinica, više desetina intervjua objavljenih sa savremenicima ili potomcima aktera tih istorijskih događaja. Uključuje bezbrojnu fotodokumentaciju potomaka, i privatne arhive i arhive državnih ustanova. Pored svega toga, on je obiman u smislu sadržaja, u smislu forme, stilski i jezički primeren tekst, metodološki ispoštovao sva pravila istorijske nauke, tako da ja verujem da su to sve bili dovoljni razlozi da članovi komisije shodno svojim kompetencijama odluče da takav jedan rad zaslužuje prvo mesto“, zaključuje Damjanović.
Savez jevrejskih opština Srbije ove godine po 65. put raspisao je nagradni konkurs za radove sa jevrejskom tematikom.
Izvor Radio Kontakt plus
