Oktobar je mesec borbe protiv karcinoma dojke, koji je prema svim svetskim parametrima najčešći oblik malignog oboljenja među ženskom populacijom. Pritom, ovaj oblik kancera je vodeći uzročnik smrti među ženama. Doktori savetuju redovne ultrazvučne ali i samopreglede nakon 20. godine, te napominju da je najvažnija figura u procesu uspešne prevencije i pravovremenog delovanja, upravo sama žena. O tome šta da radite i kome da se obratite u slučaju da posumnjate na karcinom dojke, govori specijalista ginekologije i akušerstva KBC-a Kosovska Mitrovica, dr Valdet Adžić.
Oktobar se, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na visoku rasprostranjenost ovog oboljenja. Cilj je da se podigne svest, pre svega opšte javnosti, o značaju prevencije i ranog otkrivanja bolesti, pružajući mogućnost za pravovremeno započinjanje lečenja, značajno povećavajući šanse za trajno izlečenje.
Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (eng. International Agency for Research on Cancer – IARC), u svetu je, od raka dojke, tokom 2020. godine obolelo više od 2.260.000 ljudi, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih. U Evropi je, u istoj godini, registrovano više od pola miliona novoobolelih i skoro 142.000 umrlih žena od raka dojke.
Kada je u pitanju područje Srbije, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, karcinom dojke je potvrđen u 4.561 slučaju. Od ove bolesti umrla je 1.691 žena. Stopa oboljevanja od raka dojke kod žena u Republici Srbiji iznosila je 72,1 na 100.000, a stopa umiranja 20,0 na 100.000 žena.
Kada govorimo o rasprostranjenosti ove bolesti među stanovništvom srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, preciznih podataka nema, ali jedno je sigurno – česta je.
Specijalista ginekologije i akušerstva KBC-a Kosovska Mitrovica, dr Valdet Adžić, kaže da se žene često javljaju Odeljenju ginekologije radi prvih pregleda. Tu se obavljaju fizikalni pregledi, a ukoliko se posumnja na zloćudni tumor, onda se u dalji tretman uključuju radiolozi, onkolozi i u krajnjoj liniji onkohirurzi.
Ipak, pre bilo koga stručnog, najvažnija figura u procesu uspešne prevencije i pravovremenog delovanja, jeste sama žena.
Samopregled dojke raditi jednom mesečno, ultrazvučni pregled jednom u tri godine
“Samopregled dojki je jednostavan, traje kratko, 10 do 15 minuta. Žena bi trebalo da krene da ga praktikuje nakon 20. godine života. Kod žena koje su u reproduktivnom periodu, on se radi između petog i desetog dana ciklusa, a kod žena koje su u menopauzi, samopregled se radi bilo kad u toku meseca. Pregled može da se radi ispred ogledala, pod tušem, u ležećem položaju na tvrdoj podlozi. Vrši se sa četiri prsta, koja nežno prislonimo uz dojku i palpira se kružnim pokretima, u smeru kretanja kazaljke na satu” objašnjava dr Adžić.
Kaže da je podjednako važno pratiti i primetiti promene u izgledu, boji i teksturi kože na dojci. Ukoliko primetite bilo kakve promene, neizostavno se obratite lekaru. Razlog može biti taj što ste napipali bilo kakvu kvržicu ispod kože ili primetili promenu u izgledu i veličini dojke ili bradavice. Pored toga, sukrvičasti iscedak iz bradavice takođe je razlog za posetu lekaru.
“Najbolje je raditi samopregled dojke jednom mesečno, preventivni ultrazvučni pregled bar jednom u tri godine, a kod žena starijih od 50 godina, postoji i ta skrining metoda mamografije, koja je nužna, naročito ako postoji pozitivna porodična anamneza”, dodaje dr Adžić.
Šta ako žena tokom samopregleda napipa “nešto”?
Procedura koja sledi, prema rečima ginekologa, podrazumeva fizikalni pregled dojke koji može da obavi ginekolog. Sledeći korak u utvrđivanju eventualnih promena jeste ultrazvuk, zatim mamograf, a na kraju i magnetna rezonanca.
“Ukoliko se ultrazvučnim ili mamografskim pregledom u zavisnosti od starosti pacijenta, utvrdi da nešto postoji, radi se ciljana biopsija pod kontrolom ultrazvuka, sa histopatološkom verifikacijom”, objašnjava dr Adžić.
Tvrdi da u Kosovskoj Mitrovici postoji mogućnost obavljanja svih pregleda, izuzev magnetne rezonance, koja je najbolji dijagnostički metod za utvrđivanje promena.
“Često je mamograf dovoljan. Nakon potvrđivanja da promena postoji, sledi uzimanje uzorka za histopatološku analizu. To je posao onkohirurga. To rade naši hirurzi”, objašnjava dr Adžić.
Uzorak se šalje na analizu i u zavisnosti od rezultata i eventualnog stadijuma bolesti, odlučuje se o daljim koracima – tj, da li je neophodno upućivati ženu ka nekoj tercijarnoj ustanovi u centralnoj Srbiji koja omogućava hirurško zbrinjavanj i negu.
Najbitnije je javiti se doktoru na vreme, korona uticala na odlaganje pregleda
Ono što je međutim dobro, kaže dr Adžić, jeste činjenica da se ipak većina žena lekaru obrati na vreme.
“Najčešće to nije kasno. Jave se u većini slučajeva u stadijumu kada je neophodna operacija, pa radioterapija, hormonalna terapija… Retko se jave u stadijumu kada više ni hirurgija ne dolazi u obzir”, tvrdi ovaj doktor.
Dr Adžić napominje da je korona dosta uticala na to da se žene slabije javljaju radi preventivnih pregleda, te da su čak i kada bi konstatovale neku promenu, odlagale pregled, čekajući da se situacija primiri.
“Možda je to uticalo i da se broj karcinoma poveća. Verovatno da jeste imalo uticaja”, tvrdi ovaj doktor.
Šta prouzrokuje rak dojke?
Govoreći o faktorima nastanka raka dojke, dr Adžić kaže da se ne zna tačan uzrok, ali da postoji više faktora koji povećavaju šanse da do oboljenja dođe.
“Prvi faktor je pol – kod žena se javlja neuporedivo češće. Zatim starost – javlja se najčešće kod žena starosti iznad 50 godina mada se javlja i ranije i u tridesetim i četrdesetim godinama. Potom, nasledni faktor, ako u porodici već ima karcinoma dojke, kod majke, sestre, babe, tetke… to je genetski faktor. Zatim tu su rana menarha (prva menstruacija) pre jedanaeste godine i kasna menopauza, hormonska terapija – recimo korišćenje oralne hormonske kontracepcije u periodu dužem od deset godina ili hormonska supstituciona terapija kod žena u menopauzi, duže od pet godina, a onda tu je i gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, previše namirnica životinjskog porekla u ishrani”, nabraja naš sagovornik i napominje da su žene koje su rađale i duže dojile, u prednosti.
Dakle, postoje faktori na koje je nemoguće uticati, ali ima ih dosta koji su apsolutno pod našom kontrolom.
Karcinom dojke, prema svim statističkim podacima svih relevantnih institucija i organizacija u svetu, poprima epidemiološke razmere. Nije teško delovati preventivno, ali je potrebno podsetiti javnost na ovu bolest, koja je kao i ostale, usled pandemije kovida, pomalo skrajnuta, a i dalje veoma prisutna.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke u Srbiji se obeležava 20. marta.
Izvor: Kossev i Radio Kosovska Mitrovica
Foto: zjzpa.org.rs
