“Bazar nade i rukotvorina” treću godinu zaredom održan je u Gračanici. Ručno izrađeni nakit, heklani radovi i vezeni jastuci, prirodni sapuni, te ajvari i džemovi – proizvodi interno raseljenih, pretežno žena iz kolektivnih centara, predstavljeni su u Centru građanske energije (CEC).
Učesnice današnjeg skupa ponudile su znatiželjnima proizvode za čiju izradu, kako kažu, treba mnogo vremena i pažnje.
Hobi kao prilika za dodatne prihode
Iako je većina dama kazala da je u pitanju zanimacija u slobodno vreme, ona može biti i dodatni izvor prihoda.
„Donela sam ručne radove, heklana miljea. To sam naučila od starijih u kući, jer to predstavlja deo naše tradicje. Za sada je ovo samo hobi, ali mislim da bi trebalo da ima više ovakavih skupova koji će podstaći druge žene da se bave heklanjem, pletenjem i ručnim radovima“, kazala je Valentina Ivić iz Gračanice.
„Donela sam ručno rađen nakit. Potrebno je izdvojiti dosta vremena za neki komad nakita, za sada je sve hobi“, rekla je Ivana Janjić, raseljeno lice iz Uroševca.
„Bavim se proizvodnjom prirodnog sapuna od kozjeg mleka. Pletem i džempere za zimu, radim i heklane haljine. Današnji događaj je značajan zbog druženja i upoznavanja, ali i prodaje“, navela je Dragana Zdravković ispred Udruženja poslovnih žena „Avenija“ iz Lapljeg Sela.
„Žalosno što posle 20 godina govorimo o interno raseljenim“
Interno raseljena lica su trenutno smeštena u 15 kolektivnih centara širom Kosova. Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC), koji je i glavni organizator bazara, zajedno sa UNHCR-om već niz godina radi na unapređenju njihovog životnog standarda.
„Trenutno ima 139 raseljenih lica koja žive u kolektivnim centrima i većina njih je na severu Kosova. Mi, kao partneri UNHCR-a i Ministarstva za zajednice i povratak, radimo na pronalaženju trajnih rešenja za ove ljude“, kazao je izvršni direktor FDMC-a Dejan Radivojević.
On smatra da događaji poput “Bazara nade i rukotvorina” treba da postanu tradicija sa mnogo više učesnika i posetilaca.
Kroz umetnost, težnju ka različitostima i toleranciji možemo doći do saradnje i integracije, poručio je šef misije UNHCR-a na Kosovu Erol Arduč.
„Moramo da težimo društvu koje je puno različitosti, da govorimo različite jezike, razumemo probleme drugih, da tolerišemo jedni druge, da dopremo do onih kojima je podrška potrebna, bez obzira na to da li su u pitanju tražioci azila, izbeglice… Najbolje što možemo da uradimo jeste da podržimo organizacije kao što je ova”, istakao je on.
Žalosno je što posle 20 godina od konflikta mi i dalje govorimo o interno raseljenim licima, smatra zamenik ministra za zajednice i povratak Gazmen Salijević.
„Ovaj događaj daje nadu i pruža šansu svim ljudima iz različitih slojeva. Mislim da smo na dobrom putu, iako postoji još dosta izazova“, rekao je on.
Međunarodna manifestacija ubuduće?
“Bazar nade i rukotvorina” se od 2019. godine se održava u Gračanici. Po prvi put se organizovanju ove manifestacije priključila Turistička organizacija Gračanice (TOG) sa željom da pomogne ekonomsko osnaživanje raseljenih lica i žena iz kolektivnih centara.
„Sve što je ovde izloženo je prikaz srpske tradicije i kulture. Nadam se da će, pošto se epidemiološke mere popuste, narednih godina ova manifestacija postati tradicija i međunarodni događaj, da ćemo imati mnogo više posetilaca i ljubitelja srpske kulture“, kazala je direktorka TOG Sandra Đokić.
Radovi koji su bili predstavljeni u CEC-u će narednih dana biti dostupni u prodavnici suvenira u centru Gračanice koju vodi TOG, pa će svi zainteresovani moći da ih kupe. Jedan deo danas izloženih artikala prodat je već u CEC-u.
Trajno rešavanje stambenog pitanja interno raseljenih lica je samo prvi korak u radu na njihovoj reintegraciji. Tokom godina je praksa jasno pokazala da je ekonomski razvoj jednako važan preduslov za njihov ostanak na Kosovu.
Izvor i foto: RTV Kim i Radio Kontakt Plus
