„Ti si baksuz, ovo ič ne mrda”, kaže svom poznaniku Albancu Srbin u ogromnoj koloni automobila na prelazu Končulj kod Bujanovca. Izgleda kao da, ni s jedne ni s druge strane, u kanjonu Binačke Morave niko ne prolazi. Helikopter Kfora leti između brda i svi gledaju u njega, u nebo.
Ovako počinje autorski tekst novinara, pisca i predsednika UNS-a Živojina Rakočevića, objevljen u listu “Politika”, a koji u nastavku prenosimo u celosti.
„Ima li nekoga da tamo radi?”, pita vozač starijeg čoveka koji je peške prešao administrativni prelaz.
„Ima, šefe, mnogo šuntavi – ne znaju da rade. Stojiš tamo, pa se vrćeš, ne znaš. Puna kapa čekanja!”
Albanka na visokim potpeticama jedva hoda dok izlazi s prašnjavog i raskopanog parkinga. I ona će peške na drugu stranu. Sve se pretvorilo u multietničku kolonu ljutnje, besa i netrpeljivosti, trenutno usmerenih prema integrisanom prelazu uspostavljenom po pravilima i preporukama stranaca i EU. Privremene probne i ostale tablice, potvrde administracija, dupla dokumenta i pravila koja ne važe nijedan sekund posle donošenja sastavni su deo života ovih ljudi. Prostor na kojem „sve važi i ništa ne važi” mesto je stalnih nesigurnosti i pretpolitičkog društva.
S druge strane, „od Kosovo” dolazi bez registarskih oznaka autobus „Traj tursa”, stiže iz Ulice Engela Eliota iz Peći. Engel je doskora uticajni demokratski političar iz Amerike i jedan od najpoznatijih lobista za „albansku stvar”. Zato je još za života dobio ulicu u Peći. Zajedno s ostalim „prijateljima Kosova” uradio je sve da podigne gvozdenu zavesu između Srba i Albanaca. Autobus s njegovim imenom putuje u Evropu i sad beznadežno čeka na besmislenom prelazu.
„Stavi odmah papir, pišu kazne”, upozorava svečanim tonom kosovski policajac iz bele kućice na prelazu nakon što smo skinuli srpske tablice i dobili parče papira s oznakama „Republike Kosovo”.
Najnoviji haos izazvan zbog korišćenja registarskih tablica, parčeta lima s različitim oznakama, pokazao je da je ovde sve važnije od normalnog života, što suštinski osećaju i doživljavaju ovi ljudi iz kolone, koji će dobiti parče papira da mogu da se kreću. Kako je moguće da stotine do zuba naoružanih ljudi zaposedaju prelaze s prstom na obaraču i dugim cevima? Dok se ta policijska formacija hrani hlebom i paštetama, Srbi sa severa Kosova i Metohije blokiraju je kamionima i automobilima. Posle toga predstavnici opština dogovaraju smenu ove apsurdne straže maskiranih specijalaca.
Ova predstava počela je, kao i većina kosovskih procesa, kršenjem prava i pravila. Protivno rezoluciji UN i njenim tumačenjima, najpoznatiji šef Unmika, Francuz Bernar Kušner uveo je neutralne KS tablice. Srbi su zadržali svoje stare oznake na automobilima sve do trenutka kad su u pregovaračkom procesu između Prištine, Beograda i međunarodne zajednice izgubili pravo na korišćenje svojih legalnih oznaka. Uzaludno su se bunili, sistem je bio nemilosrdan. Sve nevidljive granice koje jedna administracija može da postavi svalile su se na leđa zajednice koja je izgubila većinu svojih prava.
Kasnije, kad je EU uložila četiri miliona i dvesta hiljada evra u prelaz na Merdaru, Miroslav Lajčak je tvitnuo ispred ove gomile gvožđa i objavio kako je ponosan zbog granice. Veliki novac poreskih obveznika uložen je na vetrometini između Kuršumlije i Podujeva, između sirotinjskih gradića iz kojih beže i Srbi i Albanci. Tvitnuo je Miroslav Lajčak s ovog mesta gde se najviše proizvodi mržnja i gde se normalan čovek svakodnevno ponižava. Jasno je da „granice Kosova” moraju biti utvrđene i da je to deo završne faze projekta „Kosovo”.
„Na našim sastancima niko ne pominje krizu na severu. Svi se ponašaju kao da se ništa ne dešava”, kaže jedna činovnica iz međunarodnih misija u Prištini.
Strankinja je i nova je na Kosovu. Teško joj je da prihvati ćutanje i tišinu svoje „misije”.
„Pozivam sve strane da pokažu odgovorno vođstvo i preduzmu trenutne korake ka izbegavanju tenzija kroz proces političkog dijaloga”, oglasio se Zahir Tanin, sadašnji šef Unmika. Ovom rečenicom, bez ikakvog sadržaja, koja izgleda kao da je prepisana iz govora jugoslovenskih komunističkih funkcionera, prvi čovek misije koja bi trebalo da čuva vrednosti i rezoluciju UN 1244 nije rekao ništa. U suštini, Kosovo i nema sadržaj i ispunjeno je sličnim frazama.
Ideologija premijera Albina Kurtija zasnovana na radikalnom nacionalizmu i ekstremnom socijalnom populizmu je doživela propast. Sada su i njemu Srbi neophodni za sukob, za izbore, za uništenu ekonomiju za bekstvo na Zapad za odsustvo institucija i nacionalnu homogenizaciju. Može li sve ovo nadomestiti oduzimanjem parčeta lima sa srpskih automobila? Hoće li najnovija predstava i specijalci nahranjeni paštetama proširiti suverenitet Kosova ako se Srbima oduzmu registarske tablice s oznakama KM, PR, PZ?
Sve ove ukrštene sile i interesi prelomili su se preko života kosovskih Srba. Dvadesetogodišnja sistemska diskriminacija i kontrolisane krize značile su po pravilu samo jedno – gubitak njihovih prava. Sve što je promovisano kao neutralno završilo se njihovom štetom. Srbima južno od Ibra u proteklom periodu pregovori, sporazumi, „proširenje prava” oduzeli su gotovo svaki oblik posebnosti i autonomije. Srbi severno od Ibra mogli bi iz tog iskustva nešto da nauče. Otuda se kao reakcija pojavio i plakat koji promoviše Zajednicu srpskih opština. Najčešće pominjana, nepostojeća institucija našla se na udaru Prištine i svi bilbordi južno od Ibra nestali su u policijskoj akciji. ZSO je zabranjen termin.
„Žao mi je što smo mi u enklavama sve sveli na čekanje nekih boljih vremena. Mirno izvršavamo sve naredbe, ćutimo i trpimo. Možda je to jedini način da se opstane, ali nekada se razvije osećaj besmisla zbog ovakve vrste haosa. Bez obzira na sve, imamo mi snage i gore smo preturili preko glave”, kaže Sonja Vuković, pedagog iz Osojana, povratničkog sela u Metohiji.
Ostao je sukob dva osećanja slobode. Etnokratski sistem u Prištini smatra da je sada na redu prilagođavanje albanskom doživljaju i konceptu slobode. U tom sukobu ne može biti pobednika, jer život, iskustvo vekovnog trpljenja, vrednosti i svetinje Kosova i Metohije imaju odgovor na oduzimanje slobode: jednom učinjenu nepravdu, protok vremena ne ispravlja.
Izvor: Politika; Živojin Rakočević
Foto: Živojin Rakočević
