Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu potvrdilo je presudu Ratku Mladiću. Odbijene sve žalbe Ratka Mladića. Odbijena je žalba tužilaštva da bude osuđen za genocid u šest opština u BiH.
Odbijene Mladićeve žalbe
Povodom Mladićeve žalbe da je sud u prvostepenoj presudi načinio više grešaka kada je zaključio da je udruženi zločinački poduhvat postojao, zaključeno je da Mladić nije pokazao da je prvostepeno veće pogrešilo, uz suprotno mišljenje sudije Nijambe.
Dodali su da prvostepeno veće nije pogrešilo ni prilikom ocenjivanja dokaza za koje on tvrdi da su oslobađajući.
Povodom žalbe Mladića zbog prava na pravično suđenje, predsedavajuća Žalbenog veća je rekla da je veće, uz suprotno mišljenje jednog sudije, odbilo osnove žalbe.
Kada je reč o udruženom zločinačkom poduhvatu u vezi sa Sarajevom i kapmanjom snajperskog delovanja i granatiranja. Pretresno veće je utvrdio, uz suprotno mišljenje sudije Nijambe, da je Mladić delio nameru da radi na postizanju zajedničkog cilja u vezi sa Sarajevom i da je tome doprineo.
Povodom osporavanja nekih aspekata presude, Žalbeno veće je konstatovalo da Mladić nije pokazao da je pretresno veće pogrešilo.
Zaključeno je i da su genocid, istrebljenje i ubistvo postali dodatna sredstva sa ostvarenje UZP u vezi sa Srebrenicom. Presuđeno je da je Mladić delio nameru da se ostvari zajendički cilj u vezi UZP.
Žalbeno veće uz suprotno mišljenje sudije Nijambe, smatra da je neuverljivo da je Mladić delovao da se civili premeste iz humanitarnih razloga.
Prvostepenom presudom Haškog tribunala, čiji je rad nasledio Mehanizam, Ratko Mladić je u novembru 2017. godine osuđen na doživotni zatvor.
Prenos izricanja presude javnost će moći da prati sa odlaganjem od 30 minuta. Ova praksa je uvedena nakon što je Slobodan Praljak tokom izricanja presude počinio samoubistvo.
Suđenje nekadašnjem generalu VRS počelo je u maju 2012. godine, a okončano je 15. decembra 2016. godine.
Mladić je uhapšen u maju 2011, nakon 12 godina skrivanja, u Lazarevu u Srbiji, i izručen Hagu.
Tokom suđenja negirao je krivicu, a sa timom svojih branilaca pokušao je da ospori navode tužilaštva i iskaze svedoka.
Budući da je lošeg zdravstvenog stanja, njegova porodica i branioci su više puta tražili da mu se omogući lečenje na slobodi, ali Haški tribunal, a potom ni Mehanizam, te zahteve do danas nisu usvojili.
Izvor: RTS
