Činjenicu da Visoki Dečani zaslužuju mesto na listi “Evropa Nostra” sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, danas su u svom pismu ovoj organizaciji potvrdili predstavnici privremenih institucija u Prištini, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Petra Petković povodom pisma koje su kosovska ministarka spoljnih poslova i dijaspore Donika Gervala-Švarc i ministar kulture, omladine i sporta Hajrula Čeku uputili izvršnom predsedniku organizacije “Evropa Nostra“ u vezi sa uključivanjem manastira Dečani na listu najugroženijih spomenika kulture u Evropi.
U pismu se navodi da je odluka “Evropa Nostre“ nepravedna i doneta pod političkim uticajem.
Petković u saopštenju navodi da je svaka vrsta političkog pritiska koji dolazi iz Prištine da se manastir Visoki Dečani izuzme sa liste najugroženije evropske baštine, samo dodatna potvrda o njegovoj ugroženosti.
“Podsetiću da je svaki napad na objekte Srpske pravoslavne crkve na prostoru Kosova i Metohije, a samo za mesec i po dana bilo ih je čak 11, bio praćen antisrpskom retorikom političkih lidera u Prištini. Zbog toga se i najnovija poruka o Visokim Dečanima ne može tumačiti drugačije, nego kako nova pretnja bezbednosti ove svetinje i manastirskom bratstvu. Ugroženost manastira Visoki Dečani notirali su u svojim izveštajima i “Evropa Nostra” i Unesko, a ukoliko u Prištini ne veruju ovim organizacijama ne bi bilo loše da pročitaju i poslednji izveštaj Stejt departmenta u kome se posebno ističe osetljiv položaj manastira Visoki Dečani” navodi se u Petkovićevom saopštenju.
“Reč je o najčešće napadanom objektu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, koji se od 2006. nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti i pod dvadesetočasovnom zaštitom jedinica KFOR-a” navodi se u daljem tekstu.
Petković podseća da je manastir oružano napadan čak četiri puta, dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom.
“Takođe, 2014. godine na zidovima manastira ispisani su grafiti „UČK ISIS”, a u januaru 2016. godine ispred manastira su uhapšena četvorica naoružanih kosovskih Albanaca, od kojih su dvojica bili na crnoj listi simpatizera Islamske države. Zbog toga bi bilo svrsishodnije, da umesto pisama sa nepostojećom argumentacijom, vlasti u Prištini potpišu ukaz o povraćaju 24 hektara oduzete manastirske zemlje i tako bar pokažu da poštuju vlastite zakone, ako već ne veruju svetskim organizacijama” zaključuje direktor Kancelarije za KiM.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
Foto: Kancelarija za KiM
