„Pokažimo ljubav, solidarnost i plemenitost jedni prema drugima. Gospod nas uči da onaj koji hoće da bude prvi, svima treba da bude sluga, da je najveći izraz snage ne arogancija vlasti i moći, već služenje i žrtva ljubavi prema bližnjem. Uzrastajući u ovoj tajni, postajemo istovremeno kao ljudi plemenitiji jedni prema drugima, učimo se da nosimo slabosti jedni drugih, da se žrtvujemo jedni za druge“, poručio je vladika raško-prizrenski Teodosije uoči Vaskrsa.
„Ovo je vreme kada treba da pokažemo posebno saosećanje i solidarnost sa onim koji stradaju i boluju, sa onima koji se nesebično brinu o njima, ali i da budemo u molitvi za one koji su zbog bolesti napustili ovaj svet. Kada se molimo za pokojne molimo se da budu u mestu gde nema ni tuge, ni bola, ni uzdisanja,“ naveo je episkop u prazničnom broju lista Jedinstvo.
Smatra da pandemija korona-virusa nije donela nešto novo, već zapravo samo ukazala na „prazninu života koji je zasnovan na prolaznim uživanjima“, te da se sa trenutnom situacijom treba nositi trpeljivo, ali i sa zahvalnošću, jer:
„Bog s vremena na vreme dopusti određena iskušenja kako bismo se naučili dubljim tajnama duhovnog života. U tom miru Božijem upoznajemo tajnu Vaskrslog Hrista koji je došao da spase svet tj. da ga isceli i da ga usmeri u autentični način postojanja“.
Kaže da čovek na Zemlji bezuspešno traga za lekom besmrtnosti koji će kao neki „eliksir mladosti“ da mu podari večni biološki život.
„To nije moguće pre svega zato što smo putnici ovde na zemlji, i što je stvorena priroda u stalnoj promeni i što smo kao ljudi prolazni – rađamo se, starimo i umiremo“, objasnio je vladika.
Sa druge strane hrišćani se kroz jevanđelja uče da je „večni život“ nešto drugo.
„Da treba da umremo starom čoveku da bismo se rodili u novom, u Hristu Isusu. Hrišćanstvo ne propoveda kao neke druge vere tek samo neki ‘zagrobni život’ već večni život u Hristu koji je drugi način postojanja čoveka“, istakao je vladika.
Bolest, ratovi, stradanja, uvek ljude podsete upravo na prolaznost ovog sveta i života. Istovremeno, ljudi kao „nebozemna bića“, ovakva iskušenja treba da posmatraju u široj perspektivi:
„Na život večni koji nadilazi vreme i prostor u kome se trenutno nalazimo“.
Pandemija kroz koju prolazimo ograničava neke mogućnosti i zanimanja koja su ljudi mogli ranije da upražnjavaju, podsetio je vladika takođe, ali nas i podstiče na pozitivne promene.
„Da razgovaramo jedni sa drugima, da članovi porodice više borave jedni sa drugima, a ne da svako živi samo svoj život u svom svetu“.
Povratak tradiciji ne znači povratak prošlosti, već pronalaženje smisla života u Hristu, u sadašnjem vremenu i trenutku, smatra vladika.
Ne damo svetinje
Za Jedinstvo je vladika Teodosije govorio i o poslednjim tenzijama i nezadovoljstvu Albanaca usled toga što su Visoki Dečani nedavno uvršeni na listu 7 najugroženijih spomenika kulturne baštine Evrope za 2021. godinu.
Crkva, kaže, već 22 godine odoleva „napadima, klevetama ali i otvorenim izlivima mržnje“ i trudi se da ne to ne uzvrati istom merom.
„Naše svetinje su duhovni svetionici ne samo za naš srpski narod, već i za sve koji žive na ovom prostoru. Daj Bože da naše komšije Albanci to jednom shvate i razumeju“, poručuje vladika.
Istakao je da će Crkva učiniti koliko može da sa srpskim vlastima i međunarodnim predstavnicima pomogne da se srpska baština sačuva što bolje i da sa kosovskim Albancima srpski narod i crkva žive u miru, poštujući jedni druge.
„Ali, u slučaju negiranja našeg identiteta, prava i sloboda uvek ćemo biti tu da podignemo smireno, ali i odlučno, naš glas i borimo se za očuvanje naših svetinja i opstanak vernog naroda na ovom prostoru. Naše svetinje su nas održale ne samo na Kosovu i Metohiji, nego posvuda gde Srbi žive, i zato uz reči ‘Ne damo svetinje’, branimo sve što je naše i ne posežemo za onim što pripada drugima“, naglasio je.
Izvor: Jedinstvo
