Fon Kramon: Kosovo da se vrati dijalogu, Srbija da prizna Kosovo

Budućnost Srbije i Kosova je u dijalogu i međusobnom priznanju, smatra izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon-Taubadel. Ona kaže da sebe vidi kao „lobistkinju Kosova u Evropi“.

„Ukoliko Kosovo ne želi da izgubi evropsku perspektivu, dijalog sa Srbijom mora ponovo da se nađe na listi prioriteta Aljbina Kurtija i nove vlade”, kaže Viola fon Kramon-Taubadel, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo. Tokom predizborne kampanje za izbore prošlog oktobra ta tema bila je prilično zapostavljena, u prvi se plan stavljala potreba unutrašnjih reformi. Evropska unija to naravno, pozdravlja, reforme su zaista neophodne, pre svega kada je reč o uspostavljanju i jačanju pravne države, ali i kada se radi o reformi izbornog zakona, obrazovnog sistema ili zdravstva.

Međutim, naglašava Fon Kramon, iz briselske perspektive i dijalog je od velikog značaja: „Mi ne podržavamo neku opciju ili-ili. Naš je zadatak da pomognemo u sprovođenju reformi, ali i da se pobrinemo za to da se zadrži spremnost na dijalog i za postizanje političkih kompromisa. To je u interesu svih građana Kosova.”

Srbija treba da prizna Kosovo

No za dijalog je potrebno dvoje, pa ta poslanica iz redova nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu ima jasnu poruku i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića: „Priznanje Kosova je uslov i za dalji napredak u pregovorima između Srbije i Evropske unije. To je Beogradu jasno poručeno. Nadamo se da će to imati efekta i u Beogradu. Postoje određeni signali u tom pravcu, predsednik Vučić je svojevremeno rekao da će jednog dana biti stvari koje će Srbija morati da proguta, a koje joj baš neće biti po volji. Sada je pitanje kada će taj stav moći da ima većinsku podršku u zemlji.”

Tu poziciju zastupa i drugi izvestilac za Kosovo, Lukas Mandl, austrijski poslanik iz redova Narodne stranke (ÖVP). „Današnja Evropa blagostanja i slobode nastala je zato što smo uspeli da prebrodimo iracionalne sukobe između etničkih grupa, nacija, religija ili ideologija. One su u prošlosti donele toliko mnogo nesreće i mi nećemo to ponovo dozvoliti nigde u Evropi, pa ni na Balkanu. Takvi sukobi spadaju na smetlište istorije”, kaže Mandl.

Budućnost Kosova on vidi u integraciji zemlje u Evropu i u saradnji sa susedima. Mandl smatraju da bi Kosovo moglo da postane „silicijumska dolina Evrope” – zemlja ima veoma mlado stanovništvo, ti ljudi žele da uče i veoma su angažovani na polju informatike i novih tehnologija.

Kada je reč o nekim ranijim stavovima Aljbina Kurtija, Viola fon Kramon-Taubadel i Lukas Mandl kritikuju njegov raniji „populistički nacionalizam”, ali naglašavaju da je on to odavno prevladao i evoluirao u umerenog političara. To se, kažu, videlo i tokom predizborne kampanje gde tema neke „velike Albanije” u nije imala nikakvu ulogu. Komentarišući činjenicu da Kurtijeva stranka Samoopredeljenje otvara ogranke u Albaniji i Severnoj Makedoniji, Fon Kramon ocenjuje da da to nema neku naročitu relevantnost i kaže da je u pogledu toga ona „opuštena”.

Uloga EU i SAD

U tom procesu, međutim, i Kosovu i Srbiji je potrebna aktivna podrška međunarodne zajednice, pre svih Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. EU je, u tome su oboje izvestilaca veoma jasni, zakazala pre svega kada je reč o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova. Svi uslovi za to su od strane Kosova ispunjeni i Evropski parlament je to više puta zahtevao, ali nekoliko država, pre svega Francuska, to blokiraju.

„To je naravno izazvalo veliko razočarenje, EU je zakazala i time značajno izgubila na verodostojnosti. Ukoliko želimo da Kosovo podstaknemo da se kreće u pravcu dijaloga i sporazuma sa Srbijom, oni od toga nešto moraju da imaju. A nemaju ništa ako Evropa nije u stanju da obavi svoje domaće zadatke”, naglašava Viola fon Kramon-Taubadel.

U tom procesu EU se nada i podršci nove američke administracije. Američki predsednik Džozef Bajden je u svom pismu Vučiću jasno stavio do znanja da SAD očekuju s jedne strane međusobno priznanje Srbije i Kosova, a s druge nastavak procesa evropske integracije. To je, naglašava Mandl, važno i zbog geopolitičkog značaja regiona, s obzirom na to da za njega interes pokazuju i Rusija, Kina, Turska i Saudijska Arabija. U tom kontekstu i Mandl i Fon Kramon naglašavaju da za EU ideja razmene teritorije između Srbije i Kosova nema podršku EU – jasan stav Brisela jeste da se postojeće granice moraju poštovati na čitavom području Balkana.

Ambasada u Jerusalimu za vakcinu?

Napredak procesa evrointegracija Kosova i Srbije u interesu je, kako tamošnjih građana, tako i same Evropske unije. Odluka Prištine da premesti ambasadu u Izraelu u Jerusalim tu svakako nije srećno rešenje, kaže Fon Kramon-Taubadel, jer EU i dalje istrajava na konceptu dve država kao jedinom održivom i pravednom rešenju palestinskog pitanja. No, ona naglašava da je „s druge strane dobro što nove vlasti (Kosova) poštuju ugovore i sprovode odluke koje su doneli prethodnici. To s drugim zemljama u regionu nije uvek slučaj”. Evropska unija se tu nalazi u procepu.

Kao moguće dodatno objašnjenje, i olakšavajuću okolnost, Viola fon Kramon, koja za sebe otvoreno kaže da svoju ulogu vidi u „lobiranju za Kosovo unutar Evrope”, navodi neimenovane dobro obaveštene izvore u Prištini koji kažu da je u pozadini te odluke o premeštanju ambasade obećanje Izraela da će Kosovu dostaviti milion doza vakcina protiv korone. Za to poslanica Zelenih ima puno razumevanje, tim pre što EU tu do sada nije bila u stanju da pomogne.

Izvor DW

Comments