Sedamnaest godina od pogroma na Kosovu i Metohiji

Navršava se sedamnaest godina od masovnog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji. U talasu organizovanog albanskog nasilja 17. marta 2004. godine, ubijeno je 19 osoba, proterano više od četiri hiljade Srba i nealbanaca, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, zapaljeno je i porušeno 39 crkava i manastira, 935 srpskih kuća i na desetine društvenih objekata.

Bivši potpredsednik Vlade Srbije i šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović kaže da je nasilje nad Srbima bilo organizovani zločinački poduhvat.

“U toj organizaciji je učestvovao međunarodni faktor, odnosno njihove službe, bez obzira što su se oni trudili da sve to izgleda spontano i slučajno. Iskonstruisali su navodno stradanje tri albanska deteta sa kojim Srbi nisu imali nikakve veze. To je kao bio okidač”, ističe Čović.

Naglasio je da je sve bilo očigledno isplanirano, kako bi se nastavilo etničko čišćenje na prostoru Kosova i Metohije.

“Od dolaska KFOR-a i međunarodnih snaga intenzivirano je etničko čišćenje Srba pod kontrolom međunarodnih snaga. Očigledno je da se tu ne radi o ljudskim pravima, već o teritoriji. Njih interesuje teritorija, a ljudska prava ih ne interesuju”, smatra Čović.

Kaže da problem u realizaciji njihovog projekta prave Srbi, pa, kako kaže, ako nemaju Srbe na Kosovu i Metohiji, nemaju ni problem.

“Naše bezbednosne strukture nisu imale nijednu informaciju. Nismo imali nikakvu najavu”, seća se Čović.

Kaže da on i njegovi saradnici nisu tada uspeli da stupe u kontakt sa KFOR-om, pa su krenuli na Kosovo i Metohiju preko Bele Zemlje i došli do manastira Gračanica.

“Nismo imali nikakvo naoružanje. Imali smo promenjen identitet. Imali smo puno sreće. Ušli smo u Gračanicu i tek onda stupili u kontakt sa komandantom KFOR-a”, kaže Čović.

Naglašava da je nemoguće da se dogodi tako brutalno etničko čišćenje u prisustvu desetina hiljada do zuba naoružanih vojnika NATO-a.

“Sve što se dešavalo izaziva tugu” 

Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije, bivši ministar vojske i načelnik Vojnomedicinske akademije Zoran Stanković kaže da su tada na VMA bile angažovane hitne ekipe koje su u svakom trenutku bile spremne da reaguju.

“Kada su prvi povređeni stigli, zbrinuti su na VMA. Ne mogu da govorim o broju, ali pružena im je svaka pomoć”, podseća Stanković.

Kaže da je sve što se desilo bilo veliko iznenađenje, što je nedopustivo.

“Sve što se dešavalo i što se i danas dešava izaziva neprijatno raspoloženje, tugu, a i odgovornost zašto smo ostavili te ljude na milost i nemilost onima koji nisu bili spremni da im pruže zaštitu”, ističe Stanković.

“Pogrom protiv Evrope” 

Predsednik humanitarne organizacije “Solidarnost za Kosovo” Arno Gujon kaže da je svoju organizaciju osnovao nakon masovnog stradanja Srba.

“Kad sam imao 18 godina i gledao u Francuskoj na televiziji te strašne snimke, bio sam šokiran i užasnut što smo i mi Francuzi dozvolili da se tako nešto dogodi u centru Evrope na početku 21. veka”, ističe Gujon.

Kaže da je to bio pogrom i protiv Evrope jer su napadnuti manastiri i srušene crkve – delić evropske civilizacije koji je zauvek nestao.

“Bio sam student i hteo sam nešto da učinim. Bio sam vezan za Srbe i Srbiju zbog oca i dede koji su mi govorili o francusko-srpskom prijateljstvu. Nisam poznavao nijednog Srbina i nikada ranije nisam bio u Srbiji, ali sam znao da nas puno toga vezuje i da želim da pomognem žrtvama pogroma”, kaže Gujon.

Navodi da je sa svojim rođenim bratom, nakon osnivanja humanitarne organizacije, skupio nešto novca, školskog pribora i igračaka za decu i krenuo na put.

“Stigli smo u Kosovsku Mitrovicu 2005. godine. Nismo znali ni kako će nas Srbi dočekati zbog načina na koji ih je zvanična Francuska napustila nekoliko godina ranije. Moj prvi susret bio je sa Srbinom koji se zove Dragan, a čiji otac je ubijen 17. marta 2004. godine. To je za mene bio susret sa realnošću, sa ratom i posledicama rata”, ističe Gujon.

Kaže da je znao da su Srbi sa Kosova i Metohije pravi vitezovi koji ne odustaju iako bi mnogi poklekli pred kontinuiranim nasiljem.

Izvor: RTS

Comments