Ko su sponzori projekta „Kurti”

Agresivna kampanja protiv Srbije, nacionalistička retorika o ujedinjenju „Kosova” sa Albanijom i presecanje svake veze Srba sa Beogradom – glavni su pravci delovanja koje je najavio Albin Kurti po, najverovatnijem, povratku na premijersku funkciju.

Retorika o „velikoj Albaniji”, uz predstave o navodno progonjenom političaru i borcu protiv korupcije, donela je njegovom Samoopredeljenju gotovo polovinu poslaničkih mandata na pokrajinskim izborima održanim 14. februara. Istovremeno, njegov stav da je jednostrano proglašena nezavisnost „završena stvar”, u diplomatskoj formi o „obostranom priznanju” prenose i najuticajniji centri moći na Zapadu.

Da li je Albin Kurti „politički disident” i zanesenjak velikoalbanskim idejama, ili čovek čiji je dolazak na vlast davno projektovan u zapadnim političkim kuhinjama?

Veoma je važno da razumemo težinu situacije u kojoj se nalazimo posebno posle promene američke administracije. Treba da očekujemo zajednički pritisak na našu zemlju od strane EU i SAD da ispunimo zahteve oko priznanja ’Kosova’, kako to Amerikanci kažu, naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Taj zajednički pritisak na terenu bi mogao da se ostvari upravo preko lidera Samoopredeljenja. Kurti, za koga se veruje da ima bezrezervnu podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, trebalo bi da vodi vladu u nastavku dijaloga pod okriljem EU, a isticao je i da se nova administracija SAD neće mešati u političke odluke Berlina.

Prednost Kurtijevoj poziciji daje i to što je dugo reklamiran kao neko ko nije okrvavio ruke u ratu i, navodno, nije imao važnu ulogu u tzv. OVK. Istina je da je još od 1998. bio pomoćnik  političkog predstavnika ove terorističke formacije Adema Demaćija, kao prevodilac pri „kancelariji za odnose sa javnošću”, a dobro je poznavao engleski jezik. To mu je omogućilo kontakte sa stranim predstavnicima na KiM. Političku karijeru je započeo 1997. kao član predsedništva tzv. nezavisne unije studenata, nelegalnog albanskog „univerziteta” u Prištini i organizovao je demonstracije. Sumnjalo se i da je pokušao da organizuje gerilsku mrežu u kosmetskim gradovima.

Bivši sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković, koja je Kurtija saslušavala nakon hapšenja u aprilu 1999. navela je da je vodio tajne razgovore sa Kristoferom Hilom, Volfgangom Petričem, Robinom Kukom, ali i šefom verifikatora OEBS-a Vilijamom Vokerom koji je kreirao „slučaj Račak”. Marinkovićeva je rekla da u svom iskazu Kurti nije krio koliko mrzi Srbe, a tvrdio je i da je sa čelnicima OVK prekinuo kontakt posle pregovora u Rambujeu, nezadovoljan „mekim” stavom Zapada prema Srbiji.

Uprkos tome, očito je uticaj, tačnije pritisak Zapada, bio presudan da Kurti bude oslobođen iz zatvora, gde je dospeo zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta SRJ i zavere radi neprijateljske delatnosti povezane sa terorizmom. Osuđen je, a potom pušten na slobodu odlukom predsednika SRJ Vojislava Koštunice o amnestiji u decembru 2001. godine. Prema tadašnjim izveštajima, potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović izjavio je da su mu poznata velika zalaganja međunarodne zajednice da Kurti bude pušten. Njegovo oslobađanje kao „političkog zatvorenika” zahtevao je i Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava.

Na veze Kurtija sa OVK ukazuje i to što se na njegovom dočeku u Prištini po oslobađanju, pojavio bivši komandant „generalštaba” i šef „dreničke grupe” Sulejman Selimi, zvani Sultan, kasnije osuđen na Kosovu za ratne zločine. Svojevremeno se spekulisalo da je Demaći, pre NATO agresije, preko njega pokušao da izvrši puč u OVK. Šefa Samoopredeljenja, koji ga je nazvao saborcem „legendarnog komandanta” Adema Jašarija, Selimi je posetio 2019, nakon izlaska iz zatvora. Nedavno je Selimi otkrio i da je Kurti hteo da se pridruži odredima OVK u Drenici, ali da ga je Demaći zadržao uz sebe.

Manje prijateljski odnos Kurti je pokazao prema drugim nosiocima „ratnog krila”, svojim političkim konkurentima Hašimu Tačiju i Kadriju Veseliju. To i ne čudi, budući da mu popularnost donosi i kampanja da je beskompromisni borac protiv korumpiranih elita. Tako se i u Izveštaju Stejt departmenta o investicionoj klimi za 2020. na Kosovu, pozivajući se na podatke kosovskog Birna čija je direktorka Jeta Džara, navodi da je „Kurtijeva vlada, koja je svoj mandat započela u februaru 2020, ali je pala u martu 2020, preduzela niz konkretnih koraka u borbi protiv korupcije i političkog uplitanja”.

Kurtijevoj reputaciji, čini se, nije škodilo ni to što su ga hapsile prištinske vlasti. Nakon osnivanja Samoopredeljenja 2004. organizovao je brojne proteste i akcije, a u većini slučajeva bilo je sukoba sa „kosovskom policijom”. Više puta je privođen, hapšen i osuđivan, pa je tako krajem 2017. uhapšen zbog neodazivanja na poziv suda u vezi sa procesom zbog aktiviranja suzavaca u „kosovskoj skupštini”, a kažnjen je kućnim pritvorom.

Na uspon Kurtija, za koga se tvrdi da je u svojoj politici spojio elemente radikalne levice i desnice, uticalo je jačanje mreže njegovog Samoopredeljenja, a uoči izbora 2019. desio se jedan od prelomnih koraka. Pokretu je pristupio Haki Abazi, kasnije imenovan za potpredsednika vlade. Poznavaoci prilika smatraju ga trenutno „najopasnijim igračem” u Samoopredeljenju, bez čije dozvole Kurti ne sme da preduzme nijedan korak, što ga deklariše kao najbližeg saradnika budućeg premijera. Kako se navodi u dobro upućenim diplomatskim krugovima, na jednom od sastanaka najužeg rukovodstva partije, Abazi je otvoreno saopštio Kurtiju da je on najzaslužniji za lobiranje u SAD i Velikoj Britaniji i da je njegova uloga bila presudna da mu dijaspora da svoje glasove. Jer, osim u Tirani, Kurtijev pokret ima ispostave u Austriji, Švajcarskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Belgiji.

To što je bio prvak civilnog sektora, odnosno direktor „Rokfeler fondacije” za Balkan, Abazija nije sprečilo da preuzme Kurtijevu nacionalističku retoriku. Nedavno je poručio da u dijalog s Beogradom ne bi trebalo da budu uključeni samo Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, nego da treba pokrenuti i pitanje Sandžaka, odnosno raške oblasti. Uoči izbora 2019. odjeknula je vest da se Abazi potukao sa kandidatom DSK-a za poslanika Dardanom Molićajem. A u biografiji za jednu od sesija „Olbrajt instituta” iz 2017, piše da Abazi ima više od 15 godina iskustva u osmišljavanju i upravljanju razvojnim programima na zapadnom Balkanu, centralnoj i istočnoj Evropi, Avganistanu i Indoneziji. Pojedini mediji spekulisali su da baš on preko „Rokfeler fondacije” finansira proteste u Beogradu 2016. protiv rušenja u „Savamali”, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić rekao je da je u ovu kampanju uloženo oko tri miliona evra.

Više članova NVO sektora na KiM govorili su o bliskoj saradnji Abazija sa Jetom Džarom i novcu koji je preko „Rokfeler fondacije” obezbedio za Birn. U beogradskim medijima spekulisalo se da su donacije Birnu podsticale destabilizaciju srpske vlade. Prema našim saznanjima, uoči izbora 2019. pojačana je aktivnost preko Švajcarske kancelarije za saradnju u Prištini, koja je, navodno, krupnom donacijom podržala Birn na KiM. A Jeta Džara je potom organizovala političke debate i emisije za promociju Kurtija.

Za Kurtija i Abazija sumnja se i da su sa Đelalom Svešljom, zamenikom ministra unutrašnjih poslova u njihovoj vladi, protivpravno ušli u restriktivnu prostoriju prislušnog centra kosovske službe bezbednosti, u sklopu tzv. Telekoma Kosova. Bivši direktor ove kompanije Bedri Istrefi potvrdio je da su oni navodno uzeli materijal o telefonskim komunikacijama i SMS porukama, koje Kurti namerava da obelodani. Lider Samoopredeljenja je pokret ojačao i bliskim odnosima sa Armendom Mujom, političkim analitičarem koji je bio u Komisiji za akreditaciju visokoškolskih ustanova u Prištini, a obuhvaćen je krivičnom prijavom zbog navodnih zloupotreba, što u sudskom postupku nije dokazano. Kurti je nastavio i sopstvenu promociju kao bivšeg „političkog osuđenika”, budući da je nakon povratka iz zatvora, u Prištini 2003. formirao NVO „Kosovska mreža za akciju” čije su aktivnosti bile usmerene na oslobađanje Albanaca iz srpskih zatvora. U međuvremenu, uprkos ličnim nesuglasicama, povezao se sa Hidajetom Hisenijem, članom albanske delegacije u Rambujeu 1999, koji je, uz članstvo u Samoopredeljenju, predsednik „Udruženja bivših političkih osuđenika” na centralnom nivou.

Svoje delovanje Kurti je zaokružio agresivnom antikampanjom protiv dopremanja vakcine i vakcinacije Srba od kovida 19 na severu pokrajine, pokušavajući na sve načine da stvori neprilike koje bi unele tenzije i nemir među srpsko stanovništvo. Primer je incident iz 2020, kada je Izet Tahiri iz Samoopredeljenja istakao na mostu između severnog od južnog dela Kosovske Mitrovice zastavu „velike Albanije” sa natpisom „Autohtoni”, dok su aktivisti dobacivali srpskim policajcima u KP-u, koristeći pogrdne reči na račun Srba. To bi mogao da bude nagoveštaj kako će izgledati dijalog sa Beogradom i Srbima dok je palica prištinske vlasti u rukama Albina Kurtija.

Podrška srpske opozicije

Dok Albin Kurti i pre povratka na vlast radi na međunarodnoj podršci, u pokrajni ne odustaje od pokušaja da izazove sukob među Srbima i obračuna se sa najvećim protivnikom – Srpskom listom, kojoj je pripalo svih deset srpskih poslaničkih mesta na nedavnim izborima. Dovodi se u vezu sa Nenadom Rašićem, šefom Progresivne demokratske stranke, kojem je Kurti za podršku navodno obećavao mesto u ministarstvu predviđenom za „srpsku opciju”. Kurti je nedavnu tuču mladića u kojoj je povređen Rašićev sin, ponovo ekspresno iskoristio da odgovornost prebaci na Beograd i SL. U ranijoj predizbornoj kampanji Rašić je snimao političke spotove na albanskom jeziku, koje je navodno finansirao lider Samoopredeljenja.

Kurti je, prema pojedinim informacijama, ranije obećavao poziciju ministra i Slaviši Petkoviću, lideru građanske inicijative „Srpski demokratski savez”. Izvori iz Prištine ukazuju da je za komunikaciju sa srpskim političkim subjektima zadužen izvesni Hasan Petriti iz Samoopredeljenja, kao i da je Petkoviću poznato da će Kurti dolaskom na vlast ukinuti sve srpske privremene „paralelne” opštine, ali će odmah, navodno, otvoriti posebnu kancelariju za srpsku zajednicu, preko koje će Vlada Srbije moći finansijski da pomaže razne projekte u srpskim sredinama. Tako bi Kurti kontrolisao trošenje novca od uplata državnih organa Srbije.

Saradnju sa šefom Samoopredeljenja nije isključila ni predsednica Evropskog pokreta na Kosovu Rada Trajković, uz ogradu da ga nije lično upoznala, ali da je svako ko na neki način promoviše pravdu, zakon, borbu protiv nepotizma i slobode, nešto iza čega bi ona takođe stala. O Kurtiju su se pozitivno izjašnjavali i drugi predstavnici dela opozicije u Beogradu, pa je lider Narodne stranke Vuk Jeremić krajem 2019. izjavio: „Ne može se osporiti da je Albin Kurti jedan intelektualac, patriota i stabilan čovek”. A tadašnji lider PSG-a Sergej Trifunović čestitao mu je 2020. izbor na mesto premijera, dok se još 2018. sreo u Prištini sa liderom LDP-a Čedomirom Jovanovićem.

Izvor Politika

Comments