Srpska lista se ne izjašnjava o budućoj vladi, koju će, kako se očekuje, formirati stranka koja je na izborima 14. februara, osvojila ubedljivu pobedu, Pokret Samoopredeljenje, piše Ljajmi.
Srpska lista je osvojila svih deset zagarantovanih mesta u Kosovskoj Skupštini, i mogla bi da bude deo vlade i bez učešća u vladajućoj koaliciji.
Pokret Samoopredeljenja je jasno stavio do znanja da će formirati vladu bez Srpske liste.
Radio Slobodna Evropa pokušao je da kontaktira nekoliko lidera Srpske liste, ali niko od njih nije odgovorio.
Ustav Kosova predviđa da se izbor ministara zajednica i zamenika ministara odvija nakon konsultacija sa strankama koje predstavljaju nevećinske zajednice na Kosovu.
Bivši član Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziu rekao je za RSE da čak i ako Srpska lista odbije da nominuje kandidate za ministre u Kurtijevoj vladi (2), ta stranka ne može da blokira proces formiranja nove vlade.
„Mogu da blokiraju Kurtija da ne izabere drugo ime iz redova srpske zajednice, ali ne mogu da blokiraju proces formiranja vlade, za koju je potreban 61 glas, bez obzira kojoj zajednici pripadaju poslanici“, rekao je Krieziu.
Prema njegovim rečima, Srpskoj listi ne preostaje ništa drugo nego da predloži svoje kandidate.
„To je njihovo ustavno pravo i oni ga moraju ostvariti. Nisam obavešten o drugim matematičkim i političkim igrama, ali sve što mogu je da ostave ministarska odeljenja praznim“, dodao je Krieziu.
Profesor sociologije Artan Muhadžiri kaže da vlada može biti ustavna samo ako je čine nevećinske zajednice. Moć Srpske liste vidi kao problematičnu, jer smatra da „manipuliše drugim delom manjinskih zajednica“.
„Politička i stvarna moć Srpske liste su se mnogo povećale i malo je verovatno da ta lista, koju Beograd instrumentalizuje, neće pokušati da maksimalno pokaže svoju moć“, rekao je Muhadžiri za RSE.
Dodao je da ukoliko Srpska lista zvanično zauzme stav da neće biti deo Kurtijeve vlade, vidi velike ustavne probleme za uspostavljanje nove vlade Kosova.
„Poznavajući Kurtijeve stavove u odnosu na Srpsku listu, postoji krajnji antagonizam i očekuje se da će biti značajnih problema u ispunjavanju ustavne obaveze, a to je politička zastupljenost srpske manjine u Vladi Kosova “, dodao je Muhadžiri.
Srpska lista je od formiranja 2013. godine, bila deo svih vladajućih koalicija, izuzev vlade na čijem je čelu bio Kurti.
Na sednici od 3. februara 2020. godine, na kojoj je izglasana Kurtijeva vlada, pre glasanja skupštine za novu vladu, održano je posebno glasanje za srpske ministre, koji su dobili podršku svih poslanika Srpske liste.
Priča o zategnutim odnosima između Pokreta Samoopredeljenje i Srpske liste započela je od samog početka njenog formiranja.
Lideri Pokreta Samoopredeljenje više puta su Srpsku listu opisivali kao “produženu ruku” Beograda i bili protiv njenog učešća u vladi.
Srpska lista uslovila je 2014. svoje učešće u vladi, neuključivanjem Pokreta Samoopredeljenje u koaliciju VLAN, koju su pored Pokreta Samoopredeljenje činili DSK, ABK, Inicijativa za Kosovo i Pokret Samoopredeljenje.
Na osnovu važećih zakona, vlada bi trebalo da ima najmanje jednog ministra iz srpske zajednice i jednog ministra iz bilo koje druge nevećinske zajednice na Kosovu.
Ako postoji više od 12 ministarstava, vlada bi trebalo da ima i trećeg ministra, koji predstavlja jednu od nevećinskih zajednica na Kosovu.
„Ako su kandidati imenovani van Skupštine Kosova, ti ministri i zamenici ministara zahtevaju formalno odobrenje većine članova parlamenta koji pripadaju strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima, a koji su se izjasnili da predstavljaju dotičnu zajednicu“, navodi se u članu 96 Ustava Kosova.
Izvor:Lajmi.net /Kosovo Online
