Asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić povodom 13 godina od proglašenja jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti ističe da je Kosovo i dalje sporna teritorija i problematičan politički i društveni prostor, prenosi Tanjug.
Surlić kaže da bez dogovora sa Beogradom Kosovo ostaje sporna teritorija.
“Bez obzira što Priština tvrdi da je preostalo samo da Beograd formalno prizna nezavisnost Kosova, zapravo bez dogovora sa Beogradom Kosovo nema perspektivu članstva u EU zato što pet članica EU ne priznaje kosovsku nezavisnost”, ističe Surlić za Tanjug.
On kaže da Kosovo nema nikakvu perspektivu za članstvo u UN, te da će to uvek zavisiti od Rusije i Kine, a samim tim i od stava Beograda.
“Na međunarodnom planu tzv. Kosovo i nakon 13 godina od proglašenja nezavisnosti ne ostvaruje svoj međunarodnopravni subjektivitet i daleko je od onih zacrtanih ciljeva”, kaže Surlić i dodaje da su građanima tzv. Kosova i dalje potrebne vize da bi ušli na teritoriju EU što govori i o samom mišljenju, kako kaže, pre svega evropskih zvaničnika, o ideji nezavisnosti Kosova, kada i u 2021. ne vide mogućnost slobodnog kretanja i putovanja za njih.
Na pitanje kako će se rezultati na parlamentarnim izborima na KiM odraziti na dijalog Beograda i Prištine Surlić smatra da lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti neće ponoviti grešku koja mu se desila u prethodnom mandatu, da se posveti dijalogu Beograda i Prištine, a da pritom nema konkretnu političku moć na Kosovu.
Kako objašnjava Surlić, iako je Kurti rekao da je proces dijaloga dve strane tek šesta ili sedma tema na agendi njegovih prioriteta, ipak je to glavna spoljnopolitička tema čega je i on svestan, kao i uslova koji će vrlo brzo doći na red.
“Međutim, kada govorimo o uslovljenosti, veća uslovljavanja će biti usmerena prema Beogradu nego Prištini u cilju postizanja nekog sporazuma”, ocenjuje on.
Ono što se, dodaje, moglo pročitati iz Kurtijevih dosadašnjih intervjua, jeste da on ne želi da govori o mapama, što znači da samim tim “odbija bilo kakvu ideju razgraničenja kao rešenja konflikta između Beograda i Prištine”.
“Ujedno je najavio i unutrašnji dijalog između Srba i Albanaca gde bi se dnevnopolitičke teme stavile u prvi plan”, podseća Surlić i dodaje da pred Kurtijem stoji velika obaveza obezbeđivanja prava i uopšte garantovanja normalnog života Srba na Kosovu.
Kako kaže, bilo bi dobro da njegovo bolje ponašanje prema srpskoj zajednici počne sa poštovanjem već usvojenih zakona i normi koji garantuju status Srba.
“To su i odluke suda po pitanju imovine manastira Dečani koji stoje već godinama na izvršenju i blokirane su od lokalnih vlasti. Na tom primeru bi mogao da pokaže promenu stava. Isto tako, pred kosovskom agencijom za imovinu stoji više od 12.000 nerešenih slučajeva uzurpirane privatne imovine srpske zajednice što bi takođe moglo da bude tema”, navodi Surlić.
Kada je reč o samom dijalogu sa Beogradom, Surlić smatra da će se Kurti sada osloniti na novu administraciju SAD.
“SAD će na međunarodnom planu pojačati pritisak, pogotovo prema zemljama koje nisu priznale ili su ‘otpriznale’ nezavisnost Kosova i to je nešto što nas čeka u narednoj godini i što otežava poziciju Srbije”, kaže on i dodaje da je “za očekivati snažnu diplomatsku akciju SAD ka tome da se Kosovu obezbedi članstvo u nekoj od međunarodnih organizacija”.
Na pitanje kako vidi ulogu Nemačke u tome, Surlić kaže da ne očekuje pred kraj mandata Angele Merkel neki pomak u dijalogu Beograda i Prištine.
“Njen legat će ipak biti neuspeh da reši kosovsko pitanje jer, podsetiću da je Kosovo proglasilo nezavisnost za vreme njenog mandata, da je Nemačka priznala tu nezavisnost i očekivala da se u dogledno vreme bar za mandata Angele Merkel to pitanje reši finalnim sporazumom između dve strane što se nije desilo”, podseća Surlić.
Upitan kako vidi sudbinu Vašingtonskog sporazuma, Surlić podseća na današnju izjavu predstavnice Samoopredeljenja koja je rekla da Vašingtonski sporazum može biti primenjen samo delimično, odnosno na onu tačku koja se odnosi na međupriznanje između Izraela i Kosova, a da su ostale tačke upitne.
“Vašingtonski sporazum u pravnom smislu nije međunarodni ugovor, ali snosi konkretne političke posledice i samim tim treba očekivati kako će se postaviti nova vašingtonska administracija prema tom sporazumu”, kaže Surlić.
Mislim, dodaje, da će najspornija biti upravo tačka koja se odnosi na Gazivode i mogućnost deljenja tog resursa između srpske i albanske strane.
Upitan za moguće konačno rešenje, Surlić veruje da Srbija nije odustala od ideje razgraničenja “zato što kontinutitet diskriminacije Srba na KiM ne daje perspektivu njihovoj integraciji u kosovsko društvo”, a na pitanje da li će sada dijalog ući u novu “fazu zamrzavanja” i koliko je trenutni interes SAD i EU da se to pitanje ubrzano rešava, odgovara da “treba očekivati kontinuitet pritisaka, ali da u uslovima pandemije i značajnih političkih i geopolitičkih promena ne treba očekivati veći pomak u dijalogu”.
“Pritisak EU i SAD će se pojačavati jer postoji jedan zamor od nerešenih problema i neka potreba svih uključenih međunarodnih aktera da sebi upišu još jedan plus u rešavanju ovog problema. Vašingtonski i Briselski sporazumi su samo neki u nizu dokumenata i takve primere možemo i dalje očekivati u budućnosti do nekog konačnog rešenja ovog problema”, smatra Surlić.
Ipak, on dodaje da je moguć sporazum, a da Srbija na tom putu ima dva cilja – jedan ostvarenje prava Srba na Kosovu, i drugi, sam interes države Srbije u kontekstu finalnog statusa Kosova.
“To su dve razdvojene stvari. Za Srbe je jako važno da imaju perspektivu opstanka, a ona je direktno povezana sa finalnim sporazumom između Beograda i Prištine i zato ne treba odbacivati niti dijalog, niti normalizaciju jer koliko god to deluju apstraktni pojmovi oni znače rešavanje konkretnih problema sa kojima se već godinama Srbi na Kosovu suočavaju”, kaže on.
Surlić dodaje da je nametnuta “lažna kovanica o međusobnom priznanju”, jer, objašnjava, “Srbiji nije potrebno nikakvo priznanje od Prištine”.
“Iza te kovanice se krije jedan jasan zahtev da Srbija bez ustupaka i kompromisa, uz diskriminaciju Srba na Kosovu, prizna nezavisnost Kosova što je u ovom trenutku potpuno nemoguće. Pitanje je i zbog čega bi Srbija to učinila i da li postoji ijedan interes i razlog ako sve što smo naveli stoji kao problematično i upitno”, zaključuje Surlić.
Izvor: Kosovo online / Tanjug
