U ovom trenutku ne bi bilo nikakvo iznenađenje da Priština zaobiđe odredbe Vašingtonskog sporazuma i aplicira za članstvo u Unesku, izjavio je bivši ambasador Srbije u toj međunarodnoj organizaciji Darko Tanasković za Sputnjik.
“A čega se to od dogovorenog i potpisanog Priština do sada pridržavala, osim možda nekih manje značajnih obaveza, i to isključivo ako je na to bila naterana snažnim pritiskom sa strane”, rekao je Tanasković.
Bivši srpski ambasador pri Unesko naveo je da je “obaveza uzdržavanja od zahteva u učlanjenje u međunarodne organizacije u Vašingtonskom sporazumu oročena na godinu dana, a zasedanje Generalne konferencije Uneska održava se posle isteka tog perioda”.
“Pa bi u skladu sa svojom prevarantskom logikom u Prištini mogli prevideti činjenicu da su zahtev za prijem podneli i u kampanju krenuli za vreme trajanja embarga na takve aktivnosti”.
Tanasković napominje da je neizvesno kako će se prema Vašingtonskom sporazumu i obavezama koje iz njega proističu odnositi administracija novoizabranog američkog predsednika Džozefa Bajdena, ali dodaje da se Srbija kao i do sada u ovakvim inicijativama mora suprotstaviti svim sredstvima i uverljivom argumentacijom.
On podseća da se u Unesku kulturna dobra vode prema državama na čijoj su teritoriji, a ne prema kulturno-istorijskoj pripadnosti.
Pored toga u novembru se održava zasedanje Generalne konferencije Uneksa, a novu inicijativu Prištine za prijem morao bi prvo da odobri Izvršni savet tog tela koji zaseda najkasnije u oktobru, kaže bivši ambasador u Unesku, za vreme čijeg mandata pre šest godina Priština nije uspela u svojom namerama.
“Ako u Prištini odluče da se ove godine ponovo pokuša sa kandidovanjem Kosova za Unesko, oni bi već trebalo da su počeli sa pripremama zahteva, dok bi kampanja lobiranja verovatno počela sredinom godine. Kosovo koje nije član Uneska, a za mnoge u svetu nije ni međunarodno priznata država, samo ne može podneti zahtev za prijem, već to u njegovo ime mora uraditi neka država članica. Prošli put je to bila Albanija, što bi se i ovoga puta moglo očekivati, podržana od strane određenog broja drugih država. Da bi postalo član Uneksa Kosovu bi bila potrebna dvotrećinska većina glasova na zasedanju Generalne konerencije“, rekao je Tanasković.
Sve rokove treba uzeti uslovno jer pandemija kovida-19 može da dovede do pomeranja kalendara zasedanja organa i tela Uneska, kaže on.
Upitan da li najnovija poruka iz Prištine da su vlasti počele da prave spisak kosovskog duhovnog nasleđa, znači da će se na njemu naći i srpska kulturna baština, Tanasković kaže:
“Pretpostavljam da u Prištini prilikom pripremanja zahteva za prijem u Unesko i nemaju nameru da istorijskim falsifikatima dokazuju da su ti kulturno-istorjski spomenici albanski, a ne srpski. Već samo žele da ih popišu kao deo kulturnog blaga na teritoriji države Kosovo, što se može osporiti jedino političkim osporavanjem državnog statusa Kosova. To uvodi Unesko na teren neprimerene politizacije, kojoj se većina država članica bar deklarativno protivi“, rekao je Tanasković.
Podsećanja radi, nedavno je kosovska ministarka kulture, omladine i sporta Vljora Dumoši rekla “da će uskoro pripremiti sve dosijee potrebne za prijavu u Unesko”.
Ona je istakla da je to političko pitanje, ali se nada da će uz pomoć međunarodne zajednice Kosovo proći kroz ovaj proces.
“Moramo se pripremiti kao Kosovo za prijavu u Unesko. Moramo se angažovati da proces pokrenemo napred, verujem da ćemo vrlo brzo pripremiti sve dosijee”, rekla je ona i naglasila da Kosovo ima bogato kulturno nasleđe.
Izvor: Kosovo online / Sputnjik
