Šta će u 2021. da poskupi, šta će da se promeni

Prvog dana 2021. godine stupaju na snagu novi zakoni, počinju da važe neka nova pravila i nova poskupljena. Porezi, struja, TV pretplata, testovi za koronavirus sve će to od 1. januara biti skuplje. U novoj godini biće veće penzije, plate u javnom sektoru kao i veća pomoć za nezaposlene porodilje.

Naredne kalendarske godine žene će u starosnu penziju moći sa 63 godine i dva meseca života, umesto sa 63, koliko im je bilo potrebno da sada. Potreban broj godina radnog staža za njih ostaje isti – minimum 15 godina.

Muškarci u starosnu penziju u narednoj godini idu po starom – sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. Njihov odlazak u redovnu penziju ostaće isti, ali će doći do promena kod onih koji budu želeli da se prevremeno penzionišu.

“Neophodno je da lice ima 40 godina staža i 59 godina života. A za žene neophodno je da imaju navršenih 58 godina i četiri meseca života i što se tiče staža to je 39 godina i četiri meseca”, objasnio je Vladimir Stanković iz PIO fonda.

Kod žena je, kako je rekao, kao uslov predviđeno da se svake godine pomera za dva meseca.

Minimalna cena rada za 2021. godinu

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar – decembar 2021. godine iznosiće 183,93 dinara (neto), po radnom času.

Vlada Srbije je donela odluku o povećanju minimalne cene rada sa 172,54 na 183,93 dinara po satu. Odluka je objavljena u Službenom glasniku RS, broj 116 od 16.9.2020. godine.

Šta sve poskupljuje od početka 2021.

Izmenama pojedinih zakona propisane su veće akcize i takse, pripremljene su nove prosečne vrednosti kvadrata nekretnina, a pojedine režije poskupele posle četiri godine stagnacije cena.

Benzin

Vozači bi već od sledećeg meseca mogli da očekuju nove cenovnike na benzinskim pumpama, pošto je vrednost nafte na svetskim berzama porasla čak za 33 odsto u poslednjih mesec i po dana. Sirova nafta brent je prošle nedelje, prvi put od marta, na svetskim berzama dostigla vrednost od 50 dolara po barelu. Poznavaoci prilika očekuju da će se to odraziti i na cenu goriva u našoj zemlji, koje bi već u januaru moglo da poskupi dva do četiri dinara po litru . Ipak, nešto je realnija procena da bi se globalna dešavanja mogla preliti na srpsko tržište tek za dva do tri meseca, jer otprilike toliko unapred srpski naftaši kupuju sirovinu na svetskoj berzi.

Cigarete

Prema predloženim izmenama zakona o akcizama, u naredne četiri godine očekuje se dodatno poskupljenje običnih cigareta i nesagorevajućeg duvana, a prvo koje će se desiti biće već u januaru i to za 10 dinara po paklici.

To znači da će država po ovom osnovu od Nove godine uzimati proizvođačima 76,75 dinara umesto 74,50. To je norma koja je predviđena novim zakonskim rešenjem po kome će se dva puta godišnje, sve do kraja 2025. godine, za 1, 5 uvećavati specifična akciza. Uz nju se, na cenu cigareta zaračunava i proporcionalna komponenta ovog nameta od 33 odsto, a na sve to se dodaje i PDV pa će zbog uvećanih državnih nameta proizvođači povećati cenu za 10 dinara. Tako će najjeftinije zadovoljstvo pušače koštati 270 dinara, a oni koji vole kvalitetniji duvan moraće iz džepa da izdvoje i 400 dinara.

TV pretplata

Od 1. januara će građane dočekati još viša taksa za javni medijski servis. Predlogom izmena Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse, koji je ušao u skupštinsku proceduru, propisano je da će se pretplata za RTS i RTV od 1. januara 2021. godine povećati sa dosadašnjih 255 dinara na 299 dinara.

Porez na imovinu

Pojedini gradovi i opštine doneli su odluku o prosečnim cenama kvadrata nekretnina za utvrđivanje poreza na imovinu za 2021. godinu. Među njima su i Novi Sad i Beograd. Novosađani će, prema novom cenovniku prosečnu cenu kvadrata plaćati oko 3.000 dinara više i to pretežno u urbanim zonama grada. Ovo je znatno veće povećanje poreza na imovinu u odnosu na prošlogodišnje kada su cene išle za oko 2.000 dinara naviše.

Računi za vodu

Dok je u Beogradu cena za isporučenu vodu i odvođenje otpadnih voda za sve kategorije potrošača od 1. januara skuplja za pet odsto, u Novom Sadu je najavljeno uvođenje fiksne naknade od 118 dinara “za spremnost sistema vodovoda i kanalizacije”. Ova cena od 118 dinara bi se plaćala bez obzira na mesečni iznos koji Novosađani plaćaju za vodu i kanalizaciju, što znači da će i onaj ko ima 0 dinara potrošnje morati da plati ovu naknadu u punom iznosu. Sa novim nametom, JKP “Vodovod i kanalizacija” će prihodovati skoro 229 miliona dinara godišnje, što je oko 10 odsto prihoda na osnovu naplate potrošnje vode i odvođenja otpadnih voda.

Pi-si-ar test

Cena pi-si-ar testiranja na zahtev raste za 50 odsto od prvog januara, po novoj odluci Vlade, a na predlog Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti kovid-19. Do 1. januara državljani Srbije će testiranje na lični zahtev plaćati 6.000 dinara, dok će od početka 2021. godine cena jednog testa iznosti 9.000 dinara.

Izmenama pojedinih zakona propisane su veće akcize i takse, pripremljene su nove prosečne vrednosti kvadrata nekretnina, a pojedine režije poskupele posle četiri godine stagnacije cena.

Struja poskupljuje od 1. februara

Struja u Srbiji poskupeće od 1. februara 2021. godine u odnosu na postojeću cenu za 3,4 odsto, objavila je danas Agencija za energetiku.

Savet Agencije za energetiku na današnjoj sednici je, na JP “EPS Beograd”, dao saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje, navedeno je na sajtu Agencije.

Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, u koje spadaju domaćinstva i mali kupci, utvrđena je, kako se navodi, “na osnovu maksimalno odobrenog prihoda iznosi, bez poreza i taksi, 7,867 dinara po kilovat satu i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za 3,4 odsto”.

Nova cena za garantovano snabdevanje primenjivaće se počev od 1. februara 2021. godine, najavila je Agencija, navodeći da je “i nakon ove korekcije, prve od novembra 2019. godine, cena električne energije u Srbiji i dalje značajno niža od cena u zemljama regiona i Evrope”.

Od 1. januara veće penzije i plate u javnom sektoru

Veća primanja u novoj godini treba da očekuje i oko 1,7 miliona penzionera, jer je za 2021. najavljen rast penzija po švajcarskoj formuli i to za 5,9 procenata. Posle povećanja, prosečna penzija će sa sadašnjih 27.769 dinara biti povećana na 29.407 dinara, odnosno za 1.638 dinara. Praktično, od 2021. će umesto 10.000 dinara penzije penzioneri dobijati oko 600 dinara više, dok će oni sa najvećim primanjima (iznad 100.000) imati povišicu od najmanje 6.300 dinara.

Penzije će u narednoj godini rasti po dogovorenom modelu – švajcarskoj formuli koja podrazumeva usklađivanje primanja najstarijih građana sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade, a iz Vlade Srbije je od 2022. godine najavljen novi model koji bi omogućio još veći rast. Cilj je da prosečna penzija 2025. dostigne nivo od 400 evra.

Od 1. januara sledeće godine penzije će biti veće za 5,9 odsto, na osnovu švajcarske formule, naveo je za ministar finansija Siniša Mali.

Siniša Mali je naveo da će od 1. januara penzije biti povećane za 5,9 odsto,minimalna cena rada za 6,6 odsto, kao i povećanje plata u javnom sektoru.

Ističe da će od 1. januara pet odsto povećanje plate dobiti medicinski radnici, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja oni će dobiti od 1. aprila.

Mali je potvrdio da će vojnici, pored toga, dobiti dodatno povećanje do deset odsto.Istakao je da će od 1. januara za pet odsto biti povećane plate medicinskih radnika, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti 3,5 odsto, a ostalih 1,5 odsto povećanja dobiće od 1. aprila.

Veća pomoć za nezaposlene porodilje

Od 1. januara jednokratna pomoć za nezaposlene porodilje u Beogradu, i one sa niskim primanjima, biće uvećana za 5.000 dinara. Tako će nezaposlene porodilje dobijati 30.000 dinara, a ukupna pomoć za prvo dete iznosiće 50.000 dinara.

To ne isključuje prava iz republičkog budžeta jer svaka porodilja ima pravo na još 100.000 dinara, dečji dodatak i sva ostala davanja.

Skuplje i u bankama

Osnovne bankarske usluge, koje koriste praktično svi koji imaju račun u banci, biće u narednoj godini skuplje za 15 do 60 procenata. Tako će u pojedinim bankama održavanje računa od marta naredne godine koštati 190 dinara, umesto dosadašnjih 160.

Za SMS obaveštenja mesečno će biti potrebno 100, umesto 70 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke umesto 150 biće 200 dinara.

Tako ćete za godinu dana samo za održavanje računa umesto dosadašnjih 1.920 dinara, plaćati 2.280, dok će vas SMS obaveštenja ubuduće koštati 1.200 umesto sadašnjih 840 dinara.

Za skoro 70 odsto poskupeće usluga zamene kartice ako je ukradena ili izgubljena, pa će umesto 300 koštati 500 dinara, a uvedena je i naknada za upit stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.

Udar i na frilensere

Nekako se u poslednje vreme najviše čuje glas frilensera sa tvrdnjom da će im obaveze napraviti pravi finansijski udar.

Naplata poreza za ono što rade je već krenula, ali će biti intenzivirana od januara.

Sada dobijaju rešenja po osnovu kojih treba, u roku od 15 dana da uplate porez na ime prihoda iz prethodnih pet godina. Pojedinci tvrde da ukupan ceh iznosi i po nekoliko hiljada evra.

Minimalac ide na 32.000 dinara

Od 1. januara povećava se i minimalna zarada, i to za 6,6 odsto. Tako će oko 350.000 ljudi koji danas primaju minimalac od 30.000 dinara, u 2021. godini dobijati 32.126 dinara mesečno.

Napuštanje dosadašnje kontrole zapošljavanja u javnom sektoru

Izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, predviđa se i napuštanje dosadašnje kontrole zapošljavanja u javnom sektoru i uvođenje fleksibilnijeg sistema koji omogućava da korisnici javnih sredstava ubuduće sami donose odluke o zapošljavanju, shodno potrebama i u zavisnosti od novca kojim raspolažu.

Izmenama tog zakona predviđeno je ograničenje, a to je da se ne može zaposliti više od 70 odsto od broja zaposlenih koji su napustili to preduzeće tokom prethodne godine.

Kako proći tehnički, šta sa plinom?

Uvoz vozila sa Evro 3 motorima će, prema najavama države, biti zabranjen do kraja 2020. godine, a od polovine 2021. čak oko milion vozila u Srbiji možda neće moći da prođe tehnički pregled zbog emsije štetnih gasova

Uvoz vozila sa Evro 3 motorima će, prema najavama države, biti zabranjen do kraja 2020. godine, a od polovine 2021. čak oko milion vozila u Srbiji možda neće moći da prođe tehnički pregled zbog emsije štetnih gasova.

Takođe, još nije razjašnjeno kako će se tretirati stariji automobili sa benzinskim motorima koji imaju ugrađen plin.

Stručnjaci kažu da kada budu stroži uslovi po pitanju merenja izduvnih gasova da većina motora Evro 3 neće proći, ali i ni pojedini motori višeg standarda, u zavisnosti od njihovog stanja.

Menja se Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Nakon novogodišnjih praznika formiraće se Radna grupa koja će se baviti izradom nacrta teksta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović iskazali su spremnost da se proces izrade nacrta izmena i dopuna zakona ubrza, saopšteno je iz Ministarstva.

Novina je to što će ova radna grupa u svom sastavu imati i predstavnika institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što do sada nije bio slučaj.

Plan je da se izmene i dopune zakona donesu u prvom kvartalu 2021. godine, kada bi trebalo da se usvoji i izmena zakona o zaštitniku građana.

Izvor: RTS

Comments