Albanske parlamentarne partije na KiM za izbore u februaru

U većini parlamentarnih stranaka Albanaca na Kosovu i Metohiji slažu se da bi najkasnije krajem februara 2021. godine trebalo organizovati vanredne izbore za nove skupštinske predstavnike, ukoliko u januaru izostane dogovor za izbor predsednika prištinskih privremenih institucija.

U strankama koje čine vladajuću koaliciju, Demokratskom savezu i Alijansi za budućnost, kažu da ako tokom ovog meseca i početkom januara ne bude konsenzusa za izbor predsednika, poslednji datum održavanja izbora je kraj februara.

U opozicionom pokretu Samoopredeljenje kažu da što pre budu održani izbori, “to će za Kosovo biti bolje”, dok u Demokratskoj partiji insistiraju na postizanju konsenzusa za izbor predsednika.

Poslanik DSK, Škemb Manaj je prištinskim medijima rekao da ako ovog meseca i početkom januara ne postignu konsenzus, onda je poslednji datum kada bi trebalo da se izađe na birališta kraj februara.

“Moramo da imamo na umu da izborni proces mora da se odvija, a nakon njega ide potvrđivanje rezultata, konstituisanje skupštine, zatim izbor vlade, što će potrajati. Moramo da garantujemo da skupština morada bude konstituisana u mesecu aprilu i na kraju, do 5. maja, moramo da izaberemo predsednika”, izjavio je Manaj.

ABK: Haradinaj za predsednika

Alijansa za budućnost ne menja stav da njen predsednik Ramuš Haradinaj bude kandidat za mesto predsednika.

Poslanik ABK Palj Lekaj kaže da oni ne prave kompromise oko kandidature Haradinaja, ističući da se ta stranka slaže o bilo kom datumu koji že biti određen za izbore.

Poslanik pokreta Samoopredeljenje Dimalj Baša zahteva da se izbori održe što pre.

“Mi kao pokret ne moramo da izaberemo povoljan mesec, što pre budu održani izbori, to bolje. Svako odlaganje košta nas lošeg upravljanja, što građane košta milione evra, pa shodno tome, što se ranije izbori održe, to je bolje za izbegavanje drugih institucionalnih kriza”, rekao je on.

U međuvremenu, predstavnica Demokratske partije Evđeni Tači-Draguša, kaže da bi trebalo da budu iscrpljene sve mogućnosti za izbor predsednika,

“Sama vladajuća koalicija mora da nađe rešenje. Tada mislim da treba da imamo nacionalni konsenzus i da gledamo dalje od ličnih i grupnih ciljeva, tako da pitanje predsednika ne služi u svrhu da neko dođe na vlast ili bude svrgnut… Ne mogu uopšte da računam ni sa datumima, čak i sa zadatim rokom, ostaje da se vidi “, izjavila je Tači-Draguša.

Potvrđivanjem optužnice u Specijalnom sudu u Hagu, Hašim Tači je podneo ostavku na mestu predsednika i ostavio institucionalnu prazninu do izbora nove ličnosti sa mandatom od pet godina. Funkciju predsednika prištinskih privremenih institucija trenutno obavlja Vjosa Osmani, istovremeno predsednica parlamenta i to na šest meseci.

Izvor: RTS

Comments