Lideri zemalja Zapadnog Balkana su na Samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa potpisali Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, kao i Deklaraciju lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu.
Kako se navodi u saopštenju Kancelarije za saradnju sa medijima premijerke, Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, kao i Deklaraciju lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu u ime Srbije, potpisala je premijerka Srbije Ana Brnabić.
Ana Brnabić poručila je na onlajn samitu Zapadnog Balkana u Sofiji da Srbija želi da ubrza procese integracije u EU, kao i da snažno podržava pristupanje Uniji i naših suseda, posebno Severne Makedonije i Albanije, jer je to izuzetno važno za prosperitet i stabilnost čitavog regiona.
Brnabićeva je, govoreći o ozbiljnim ekonomskim izazovima uzrokovanim pandemijom, izrazila želju za proširenjem veze Zelenog koridora izvan Zapadnog Balkana, proširujući domet i potencijal prema susednim državama članicama EU i široj EU.
Prema njenoj oceni, to bi bio važan korak u ekonomskom oporavku i jačem ekonomskom usklađivanju Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Premijerka je iskazala spremnost za priključivanje jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), inicijativi Evropske unije za pojednostavljivanje bankovnih transfera, za šta je ocenila da bi rezultiralo smanjenjem troškova regionalnih plaćanja i poslužilo kao dobar mehanizam za “postkovid” oporavak.
Ponovila je posvećenost Srbije sprovođenju svih pet stubova Zelene agende, u skladu sa regionalnom socijalno-ekonomskom stvarnošću i zamolila partnere iz Evropske unije da razmotre načine koji bi omogućili da pristupimo dodatnim finansijskim sredstvima za sprovođenje Zelene agende koja će biti veoma izazovna i skupa.
Đukanović: Berlinski proces ima nezamenljivu ulogu
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović ocenio je da Berlinski proces ima nezamenljivu ulogu u jačanju regionalne saradnje i povezivanju zemalja regiona sa Evropskom unijom na putu integracije.
Đukanović je rekao da regionalna saradnja neupitno donosi pozitivne rezultate i ubrzava razvoj, kako je rekao, naših ekonomija i društava u celini.
“Stabilan, ekonomski i demokratski razvijen Zapadni Balkan je geopolitički imperativ”, rekao je Đukanović u izlaganju na onlajn samitu zemalja Zapadnog Balkana i EU.
Istakao je da nema bolje garancije za dugoročno očuvanje mira od ubrzanog društvenog razvoja svih zemalja regiona.
“Berlinski proces se potvrdio kao najbolji okvir za dinamizaciju saradnje u cilju napretka i ispunjavanja kriterijuma za punu integraciju u EU”, naveo je Đukanović.
Crna Gora, rekao je, odlučno nastavlja putem reformi, da gradi otvoreno evropsko društvo, društvo demokratije i vladavine prava.
“Sveobuhvatne reforme i ispunjavanje svih kriterijuma za punopravno članstvo u EU ostaju apsolutni prioritet”, naveo je, između ostalog, Đukanović, navodi se u saopštenju njegovog kabineta dostavljenom Tanjugu.
Borisov: Do 2050. nula odsto emisija gasova
Bugarski premijer Bojko Borisov podsetio je da su pre dve godine upravo u centru Sofije, za vreme bugarskog predsedavanja EU, svi lideri Unije sa liderima zemalja regiona pružili perspektivu Zapadnom Balkanu kao celinu, te da će novih devet milijardi evra evropske finansijske podrške pružiti velike infrastrukturne mogućnosti Zapadnom Balkanu.
“Ono o čemu smo maštali poput železničkog i drumskog povezivanja danas se dešava”, rekao je Borisov i dodao da je izuzetno srećan što su se saglasili da se potpiše Sofijska deklaracija sa “zelenim dnevnim redom” za države Zapadnog Balkana.
Kako je rekao države članice EU imaju plan da do 2050. godine imaju nula odsto emisiju gasova, te da je dobro što će i zemlje Zapadnog Balkana biti na tom putu čak i pre učlanjenja u EU.
“Dobro je što će region na planu ekologije i ekonomije delovati po evropskim standardima”, kaže Borisov i dodaje da je takođe velika stvar dostizanje zajedničkog regionalnog tržišta.
Kako kaže, ideja je da 20 miliona stanovnika na Balkanu imaju što bolje uslove života i prihode, kao i da ostanu na Zapadnom Balkanu.
Zaev: Samo integrisan i povezan region može da ide ka EU
Makedonski premijer Zoran Zaev, koji je ove godine zajedno sa bugarskim kolegom Bojkom Borisovom, kopredsedavajući Samitu, rekao je da zajedničko predsedavanje “dokaz” da je region prihvatio ovaj proces kao svoj.
Istovremeno, smatra Zaev, tim procesom se omogućava platforma za dalje poboljšanje odnosa među državama regiona.
Ističe da je vodeći princip Berlinskog procesa imao za cilj da obezbedi kontinuitet započetih inicijativa u okvirima procesa i da se fokusira na rezultate i pozitivne efekte u regionu.
“Takođe smo iskoristili političku platformu ovog procesa za dalje unapređivanje određenih inicijativa poput regionalnog dogovora za putovanje ličnom kartom, proširenje zelenih traka Zapadnog Balkana ka koridorima EU i saradnja u oblasti zdravlja, a u cilju odgovora na aktuelnu pandemiju kovida-19”, ocenio je makedonski premijer.
Dodao je da će se nastaviti saradnja sa građanskim društvom i takozvanom tink-tenk zajednicom na pitanjima koja se tiču mladih.
Kao posebno važno sa današnjeg sastanka, Zaev je podvukao značaj vizije za zajedničko regionalno tržište, kao i zelene agende za Zapadni Balkan.
“Podrška obema inicijativama će podstaći ekonomski rast i razvoj regiona uz podršku evropskih fondova ali takođe će posvetiti pažnju na određene ekološke i zdravstvene izazove, nudeći ogroman potencijal za rast i nova radna mesta”, napomenuo je Zaev.
Prema njegovim rečima, EU je hrabro i dodatno podržala Zapadni Balkan sa najavljenih devet milijardi evra u grantovima, kao deo novog instrumenta za garanciju za Zapadni Balkan i kojim treba da se povećaju investicije za dodatnih 20 milijardi evra.
“Ovaj paket će pružiti veliku finansijsku podršku za naše reformske procese ali i za ekonomsku transformaciju regiona. Predstavljanje ‘zelene agende’ za Zapadni Balkan dodatno će doneti nov narativ u odnosu na ekonomski razvoj a pomoći će i da se integriše region u ključnim politikama EU”, istakao je Zaev.
Ocenio je da samo integrisan i povezan region može da ide ka EU.
“Ušli smo u novu fazu saradnje, region preuzima vlasništvo nad mnogim inicijativama i procesima što će doprineti i boljim rezultatima za naše građane”, zaključio je Zaev.
Merkel: Zajedničko tržište važno u ovo teško doba
Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da je stavranje zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu važan korak i bitan signal u vreme kada su sve privrede izložene teškom pritisku korona krize.
Angela Merkel je, na onlajn konferenciji za medije, po završetku Samita Berlinskog procesa kojim ove godine kopredsedavaju Bugarska i Severna Makedonija, istakla da će uspostavljanje četiri slobode dati podsticaj razvoju u korist građana regiona i preduzeća.
Pohvalila je učesnike Samita i za usvajanje “Zelene agende” čime su, kako je ocenila, pokazali zajedničku svest za ekološke probleme.
Takođe je pohvalila što je Samit, po prvi put, održan u zajedničkoj organizaciji jedne zemlje članice EU i države kandidata.
Podsetila je da, od Nemačke inicirani, Berlinski proces, ima za cilj pomirenje i prevazilaženje prošlosti.
S tim u vezi je izrazila zadovoljstvo što je oko 8.500 mladih kroz ovaj Proces imalo mogućnost da se susretne i dodala da je dobro da se u taj projekat uključe i đaci.
Ukazala je da bi bilo dobro da se uspostavi bolja saradnja u oblasti nauke i među istraživačima, jer će boljim promovisanjem nauke više naučnika ostati u regionu, što mora biti cilj.
Merkelova je pozvala sve učesnike da iduće godine dođu u Berlin, izrazivši nadu da će tada biti moguć sastanak uz lično učešće.
U svom obraćanju, na kraju, ona je poručila regionu: “Ne smete zaboraviti da morate da živite jedni s drugima”.
Varhelji: Pred Zapadnim Balkanom neviđena investiciona ponuda
Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji, pozdravio je potpisivanje akcionog plana za razvoj zajedničkog ekonomskog tržišta na Zapadnom Balkanu i naglasio da zajedno sa Ekonomsko investicionom planom to predstavalja snažnu perspektivu za napredak regiona.
“Dogovor o ambicioznom akcionom planu za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta koji će osigurati nesmetan promet robe, usluga, ljudi i kapitala je presudan. Zajedničko regionalno tržište povećaće atraktivnost i konkurentnost regiona i pomoći će mu da se pretvori u investiciono čvorište, zanimljivo i za globalne investitore koji žele da smanje udaljenost do tržišta EU”, poručio je Varhelji.
Tokom onlajn samita lidera Zapadnog Balkana i EU u Sofiji, u okviru Berlinskog procesa, podsetio je da je Evropska komisija predstavila i snažan investicioni kako bi podstakla ekonomije regiona, poboljšala njihovu konkurentnost, ojačala povezanost i podržala zelenu i digitalnu transformaciju.
Naglašava da Ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkan može da “promeni ekonomski pejzaž regiona u narednih četiri do pet godina”.
“Plan je čvrst temelj na kojem možemo da gradimo zajednički cilju da region učinimo stabilnijim, prosperitetnijim i ubrzamo njegov evropski put”, kaže evropski komesar.
Varheji očekuje da će vlade u regionu preduzeti neophodne ekonomske i temeljne reforme potrebne da podstaknu “neviđenu investicionu ponudu koju je EU ovim planom stavila na sto”.
Bregu: Postavljanje ambicioznih ciljeva može ubrzati promene
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu je istakla da je Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor pomogao da građani i poslovna zajednica uvide neophodnost saradnje i da političari uvide da transformacija regiona, iako nije jednostavna, može doneti samo korist.
Bregu je u obraćanju na početku samita Berlinskog procesa u Sofiji rekla da to znači da je potrebno mnogo dobre volje, posvećenosti, spremnosti na kompromise, potrebe za uzajamnim uvažavanjem i zajedničkom nenaklonosti sukobima.
“Znamo da Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište neće transformisati region preko noći ili u skladu sa našim nadanjima. Postavljanje ambicioznih ciljeva, međutim, može biti od pomoći i ubrzati promene, ukoliko možemo da radimo zajedno. Ova transformacija neće imati žrtava, samo koristi”, rekla je Bregu.
Dodala je da su vlade šest ekonomija Zapadnog Balkana tvorci, nosioci i oni koji će zajedničko regionalno tržište pretočiti u stvarnost.
“Komercijalni i trgovinski odnosi u regionu ne mogu više ostati ovakvi kakvi jesu. Treba da imamo zajedničko tržište, pojedinci i privrednici treba da se slobodno kreću, granice treba da budu otvorene za protok robe i lekova 24 časa dnevno, svih sedam dana u sedmici, potrebne su nam digitalne usluge u službi građana, potrebno nam je usavršavanje i inovacije za dalji rad”, rekla je Bregu.
Izrazila je uverenje da će akcioni plan nastao u toku nemačkog predsedavanja Savetom Evropske unije svoje prve rezultate moći da pokaže već tokom narednog, nemačkog predsedavanja Berlinskim procesom.
Naredni samit biće održan u Berlinu, a prethodni je održan u Poznanju.
Izvor: RTS / Tanjug
