Međunarodna krizna grupa: EU da ne ograničava dijalog Kosova i Srbije

Međunarodna krizna grupa predviđa da će „konačni sporazum Kosova i Srbije“ podrazumevati velike ustupke, uključujući široku autonomiju opština sa srpskom većinom na Kosovu i za Albance u Preševskoj dolini u Srbiji ili razmenu teritorija, rekao je jedan od autora poslednjeg izveštaja ICG o sukobima, Đuzepe Fama.

Fama je za RSE rekao da je važno da obe strane shvate da po pitanju finalnog sporazuma „ne može biti reči o scenariju u kojem bi Srbija ili Kosovo dobili sve što traže, a da istovremeno ne učine i ustupke“. Takođe je istakao da EU ne bi trebalo da unapred nameće ograničenja u dijalogu dveju strana, odnosno da ih sprečava da tokom razgovora „identifikuju i diskutuju potencijalna rešenja koja ne moraju nužno da budu u skladu sa onim što Brisel preporučuje“, čak i ako je reč o kontroverznom pitanju teritorijalne razmene.

Sjedinjene Američke Države, prema mišljenju Fame, trebalo bi da igraju ulogu u ubeđivanju Kosova da redizajnira platformu za dijalog.

Upitan da li vidi kao ostvariv scenario mogućnost da se EU usredsredi na postizanje konačnog sporazuma (Srbije i Kosova) na osnovu uzajamnog priznavanja, on je rekao da je „manevarski prostor vrlo tesan“, ali da je EU definitivno dobro opremljena da insistira na potencijalnom rešenju.

„Postoji dosta zamaha među Evropljanima da pomognu u oblikovanju potencijalnog iskoraka u postizanju sporazuma. Ali, koliko brzo se to može dogoditi veoma je upitno, zato što balans ostaje nepromenjen. Ono, naime, što vidimo jeste da Evropska unija još ima veliki znak pitanja kad je reč o uzajamnom priznanju, to pitanje nije razjašnjeno mandatom i ingerencijama njenog specijalnog predstavnika“, rekao je Fama.

On je ocenio da je posebno važno da se tokom konsultacija postigne međusobno razumevanje da pravno obavezujući sporazum mora da uključi i pitanje uzajamnog priznavanja.

„Znamo da je to bilo posebno teško, s obzirom na činjenicu da i danas pet država – članica EU, nastavlja da ne priznaje Kosovo. I za to će biti potrebna fina i dobro kalibrirana diplomatija“, rekao je on.

Dodao je da je jedna od preporuka ICG-a Evropskoj uniji da udvostruči napore i investira u kampanju informisanja o dijalogu, jer sadašnja retorika ne doprinosi da se postigne održivo rešenje.

„Važne su u vezi sa tim dve stvari. Jedna je da ne može biti postignuto rešenje koje bi značilo punu pobedu samo za jednu stranu; ne može biti reči o scenariju u kojem bi Srbija ili Kosovo dobili sve ono što traže, a da istovremeno ne učine i ustupke. Druga stvar je da EU ne treba da sprečava Beograd i Prištinu da identifikuju i diskutuju potencijalna rešenja koja ne moraju nužno da budu u skladu sa onim što Brisel preporučuje“, rekao je Fama.

Prema njegovim rečima u izveštaju Krizne grupe preporučuje se Evropskoj uniji da se uzdržava od toga da onemogućava dvema stranama da diskutuju, čak i o potencijalnim kontroverznim rešenjima, iz perspektive EU, kao što je razmena teritorija.

„Iz prizme Evropske unije, postizanje šire autonomije, pre svega za opštine sa srpskom većinom na Kosovu, kao i za Preševo u Srbiji, bila bi bolja alternativa tome, ali stranama treba dozvoliti da u dijalogu testiraju i druga rešenja. Dakle, ono što bi evropska diplomatija trebalo da radi jeste da izbegne da unapred, pre razgovora, određuje ishode i da pusti stranke da razgovaraju i o drugim rešenjima koja smatraju prihvatljivim“, rekao je Fama.

Međunarodna krizna grupa smatra, kako je rekao, da Kosovo treba da razume, a takođe to se odnosi i na Srbiju, da nijedna strana ne može da očekuje da postigne rezultat bez pravljenja ustupaka.

„Kad je reč o Srbiji, tu govorimo o priznanju nezavisnosti Kosova, dok Kosovo, ako se opredeli za autonomiju, može da omogući širu autonomiju i veća ovlašćenja opštinama sa srpskom većinom, pri čemu postoji nekoliko evropskih modela koji bi mogli biti perspektivni u tom smislu. Mogli bismo uzeti u obzir, recimo, špansku Kataloniju ili oblast Alto Adiđe u Italiji, gde postoji široka autonomija u okviru države“, rekao je Fama.

Dodao je da su to su samo neke opcije koje bi Priština mogla uzeti u obzir ako se opredeli za put autonomije, dok će u slučaju teritorijalne razmene morati da se reši budući položaj severnih kosovskih opština.

Izvor: RSE, Beta,N1

Comments