Specijalizovana veća Kosova objavila su redigovanu optužnicu, na devet kucanih strana, protiv Saljija Mustafe, zvanog Komandant Calji (48).
On je juče uhapšen i izručen Hagu, gde mu predstoji suđenje
Kako se navodi u optužnici, on je sve vreme perioda za koji je optužen, bio komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije (Agencija) koja je brojala 500 do 600 vojnika i pripadala operativnoj zoni Lab, Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i delovala sa jednog imanja u selu Zlaš.
Mustafa se tereti da je sa drugim pripadnicima svoje jedinice učestvovao u “udruženom zlocinačkom poduhvatu (UZP)”, te da su delovali “u okviru zajedničkog umišljaja da se ti zločini izvrše”, a krivična dela navedena u optužnici izvršili su, pored Mustafe, “izvesni pripadnici OVK protiv lica zatvorenih na imanju u Zlašu”.
Sve žrtve krivičnih dela bile su građani SRJ, koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima, a Mustafa je bio svestan te činjenice, smatra tužilaštvo.
Od 1. aprila 1999. do pred kraj aprila 1999, Mustafa i izvesni vojnici OVK, pripadnici policije i stražari imali su zajednički cilj da saslušavaju i zlostavljaju zatvorenike koje su držali zatvorene na imanju u Zlašu.
Taj zajednicki cilj, prema navodima optužnice, podrazumevao je proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenja i ubistva.
Objašanjvajući udruženi zločinački poduhvat , tužilac u optužnici navodi da je “alternativno, Mustafa mogao predvideti da bi jedan ili više učesnika u njemu mogli da izvrše krivično delo ubistva ili da upotrebe druga lica za vršenje krivičnih dela u sklopu zajedničkog cilja”, te da je “voljno pristao na taj rizik”.
Među drugim učesnicima u u ovome su učestvovali, navodi se i vojnici OVK zvani Tabut ili Tabuti ili Komandant Tabuti, Iljmi VELJA, Bimi, Dardan, Afrim, kao i još neki vojnici OVK, pripadnici policije i stražari na imanju u Zlašu.
Mustafa se tereti da je kao komandant jedinice Agencije značajno doprineo na razne načine ostvarivanju zajedničkog cilja: komandovanjem, upravljanjem, kontrolisanjem, odnosno nekim drugim vidom uticanja na pripadnike OVK koji su se nalazili na imanju u Zlašu, uključujući i druge ucesnike upotrebili za vršenje zločina kojima se ostvarivao zajednicki cilj.
Doprineo je i nadzorom i/ili učešćem u upravljanju zatvorom na imanju u Zlašu, zatim učešćem ili izdavanjem naređenja: za proizvoljno lišavanje lica slobode ili njihovo držanje u zatočceništvu, zatim surovo postupanje i/ili mučenje.
Tužilac smatra i da je Mustafa zločinima doprineo nepreduzimanjem odgovarajućih mera da obezbedi čovečno postupanje sa licima zatvorenim na imanju u Zlašu, kao i da je vršio druge vidove podstrekavanja ili pomaganja u vršenju krivičnih dela, uključujući lično prisustvo i lični primer izvršenja krivičnog dela.
Tokom citavog inkriminisanog perioda, on je bio komandant jedinice Agencije i priznati vođa na imanju u Zlašu koje je služilo kao zatvor, pa je i de jure i de facto rukovodio i komandovao pripadnicima OVK koji su izvršili krivicna dela navedena u optužnici.
Konkretno u optužnici se navodi da su od 1. do 19. aprila 1999. godine Mustava i izvesni drugi pripadnici OVK, među kojima vojnici zvani Tabut ili Tabuti ili Komandant Tabuti, Iljmi VELJA, Bimi, Dardani Afrim, bez redovnog zakonskog postupka lišili slobode na imanju u Zlašu najmanje šest lica.
“Držali su ih pod strahžom, između ostalog i u jednoj zaključanoj šštali, i podvrgavali surovom postupanju i mučenju”, navodi se u optužnici i dodaje da su u zatvoru uspostavili su i održžavali nehumane uslove zatočeništva.
Navodi se da su zatvorenike ispitivali, pretili im, fizički i psihički zlostavljali, premlaćivali raznim predmetima, palili su im kožu, pretili im smrću, sprovodili diskriminaciju na političkoj osnovi, kao i zastrašivanje, maltretiranje…
U optužnici stoji i da “dok su ih držali u zatočeništvu, na neke zatvorenike su mokrili na očigled drugih zatvorenika, a prebijali su ih gotovo svakodnevno”.
Zlostavljanje na imanju u Zlašu imalo je kod žrtava za posledicu gubljenje svesti, prelome kostiju, poniženje, telesnu unakaženost, teške podlive, opekotine i rane,
obilno spoljno krvarenje, kao i duševne i telesne tegobe koje su se nastavile i nakon što su žrtve puštene na slobodu, navodi se u optužnici.
Tužilac zaključuje da je svojim činjenjem i nečinjenjem Mustafa je učešćem u udružženom zločinačkom poduhvatu izvrššio i/ili pomagao u izvrššenju krivičnih dela proizvoljnog lišavanja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistva.
Dalje, u redigovaj optužnici se navodi da Mustafa snosi individualnu krivičnu odgovornost za: krivična dela ratnih zločina: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.
Imena žrtava su redigovana kao i određeni deo teksta u optužnici.
Tužilac je ukazao da su se krivična dela opisana u optužnici desila u kontekstu oružanog sukoba i bila su povezana sa tim sukobom na Kosovu između OVK i snaga SRJ i Republike Srbije, uključujući jedinice Vojske Jugoslavije (VJ), jedinice policije i druge jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), kao i druge grupe koje su se borile na strani SRJ i Srbije.
OVK je imala komandnu strukturu, kontrolu nad teritorijom i planirala je i izvodila dejstva na Kosovu.
Oružžani sukobi, u kojima su učestvovale razne snage, vođeni su šširom Kosova pre, u toku i posle perioda koji se pominje u optužnici.
Izvor B92
