Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Svetog proroka Iliju-Ilijindan. U Cernici nadomak Gnjilana ovaj praznik obeležava se kao seoska slava. Tako je bilo i ove godine, skromno, bez većeg okupljanja meštani su obeležili praznik svog zaštitnika.
Crkva Svetog Ilije okupljala je narod u najtežim vremenima, tako je bilo i danas. U skladu sa propisanim merama zbog epidemije korona virusa, meštani su dolazili da se pomole za zdravlje Svetom Iliji u narodu poznatijem kao “Gromovnik”.
“Ranijih godina dok je bila normalna situacija bez ove korone, ljudi iz ljubavi prema crkvi, prema selu dolazili su iz Srbije, dolazili su iz inostranstva, bila je puna crkva, danas nažalost je i malo ljudi, ali obeležili smo praznik. Bilo je ipak ljudi, bilo je kumova, slava je obeležena u duhu vere i pravoslavlja”, kaže Milivoje Nisić, domaćin crkve.
“Mi smo od ‘99. u nekoj izolaciji, tako da nam nije teško pala izolacija, ali trudimo se da bar krsnu slavu Svetog proroka Iliju proslavimo onako kako treba. Uskraćeno nam je dosta toga, ali trudimo se da ne izgubimo stari srpski običaj. Korona nam je sve to malo uskratila, ali nadamo se da bar naredne godine bude ovde više naroda, više veselja”, kaže Nikola Nisić.
Bez obzira na trenutnu situaciju meštani Cernice čuvaju tradiciju. Godinama unazad mnoge porodice su otišle iz bezbednosnih razloga.
”Oduvek smo čuvali tradiciju, još pre rata, tako će biti i narednih godina…Najveći problem sloboda, nema posla, to je najveći problem”, kaže Miško Vasić koji trenutno živi u Jagodini.
“Pre rata je ovde bilo 130 srpskih kuća. Okupljalo se mnogo ljudi u crkvi, svirala je muzika bez pojačala, u porti crkve su se igrala tri ora, danas je nažalost malo ljudi. Stradalo je od dušmanskih ruku sedmoro njih, to je povuklo mnogo iseljavanja, danas je u Cernici 40 kuća”, kaže Milivoje Nisić.
Ipak ima i onih koji su želju da ovde ostanu i nađu posao u rodnom mestu i ostvarili.
“Što se tiče mlađe populacije iz godine u godinu je sve manje, glavni problem je taj nedostatak posla, zapošljavanje. Mladi odlaze u inostranstvo, ubrzo nađu posao i onda je težak korak da se vrate, lakše odlaze nego što se vraćaju. Ja sam nastavnik ruskog jezika u Osnovnoj školi ‘Branko Radičević’ u Cernici i ponosim se što sam iz ovog sela”, poručio je Lazar Petrović.
“Ja radim ovde kao profesor informatike. Bio sam učenik ove škole, želja mi je bila da se zaposlim i da budem u rangu sa mojim profesorima, sada kolegama i taj san sam ostvario”, kaže Nikola Nisić.
U centru sela ispred OŠ “Branko Radičević” bile su izložene igračke, što je dodatno obradovalo mališane. S druge strane i oni malo stariji našli su način da se uz muziku i druženje malo opuste i proslave ovaj za njih važan dan, nadajući se da će ih naredne godine biti u većem broju. Meštani Cernice na ovaj veliki praznik šalju poruke mira, ljubavi i blagostanja.
Izvor: RTK2
