Obeležena 22. godišnjica od nestanka belaćevačkih rudara: Zasipaju nas lažima, ponovo ubijaju ubijene

Predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji položili su danas u Kosovskoj Mitrovici cveće na Spomenik istine, povodom obeležavanja 22 godine od otmice desetoro radnika EPS-a, rudara na kopu Belaćevac.  Otmica se dogodila u krugu ugljenokopa 22. juna 1998. godine. O njihovoj sudbini, ni danas se ništa ne zna, pa se oni i dalje nalaze na listi nestalih.

Na današnji dan nestali su: Žarko Spasić, Zoran Ađančić, Dušan Ađančić, Pera Ađančić, Dragan Vukmirović, Mirko Buha, Filip Gojković, Miroslav Trifunopvić, Srboljub Savić i Božidar Lempić.

„Mi do dana danšnjeg ništa ne znamo o njima. Naslušali smo se praznih priča, lažnih obećanja. Stojimo danas sa ubijenom nadom da će ikada biti razjašnjeno gde su i kada stradali naši najdraži i gde se oni nalaze danas“ rekao je ovom prilikom predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Milorad Trifunović.

I možda jeste ubijena nada da će nadležni do kraja istražiti slučaj nestalih desetoro ljudi, ali njihove porodice, kako Trifunović kaže,  nikada neće izgubiti nadu da možda ima i živih.

„Mi više nismo u mogućnosti da molimo bilo koga za pomoć. Jasno se pokazalo da nama niko ne želi niti hoće da pomogne. Mi tražimo istinu, zasipaju nas lažima. Pred našim očima uništavaju dokaze i ponovo ubijaju ubijene“ rekao je Trifunović i podsetio na događaj iz 2012. kada je na lokaciji Žilivode, kod Obilića, za koju se sumnjalo da je mesto masovne grobnice, izbio požar. Verovali su, kaže Trifunović da je to mesto možda grobnica njihovih najmilijih.

„Mnogi od nas su se ponadali da još ima dobrih ljudi koji će nam pomoći. Kada su iskopavanja, koja su trajala četiri godine došla do kraja, izbio je požar, koji je, sigurni smo, bio podmetnut.  Mi se još nismo oporavili od šoka da su dokazi zbrisani sa lica zemlje, da su naši mrtvi ponovo oskrnavljeni i zapaljeni, da od njih ni prah ne ostane“ kaže Trifunović i priseća se da su zvaničnici u Prištini tada saopštili da na Žilivodama nema ljudskih ostataka, a da je međunarodna zajednica na to ćutala.

Trifunović kaže da ova priča nema zaključak. Da ništa nije gotovo.

„Naša priča se ovde ne završava. Naša agonija se nastavlja. Mi i dalje tragamo. Tražićemo ih do poslednjeg, a tragamo za 1647 njih. Primećujemo da stojimo u mestu ili tačnije rečeno vraćamo se na početak, ali pravo na nadu niko ne možeda nam ospori“ dodao je Trifunović.

Petar Brakus iz Nedakovca se priseća kako je bilo tog dana, kada je poslednji put video i čuo svoje prijatelje.

„Znam te ljude, sve. Kidnapovani su kada su pošli iz Dobrog sela za Belaćevac. Autobud je zaustavljen na putu, kod Ade negde. Mi smo reagovali brzo, odmah se diglo sve, ali  više nikada ni traga ni glasa od njih“ priča Brakus.

Prema informacijama iz 1998. godine, pripadnici OVK su u ranim jutarnjim časovima 22. juna 1998. godine isterali iz autobusa, kojim su se prevozili na posao, devetoro Srba – radnika površinskog kopa “Belaćevac” Termoelektrane Obilić i momka kome je to trebalo da bude prvi radni dan , i odveli ih u nepoznatom pravcu.

Kidnapovanje rudara sa kopa “Belaćevac” prvo je u nizu masovnih kidnapovanja Srba na Kosovu i Metohiji od pripadnika terorističke OVK.

U naredne dve i po godine kidnapovano je oko 1.000 Srba na Kosovu i Metohiji a sudbina njih 532 ni danas nije poznata.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Foto: Radio Kosovska Mitrovica

Comments