Istraživač sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković ocenjuje da najavljeni susreti sa zvaničnicima Brisela, Vašingtona na resetovanju dijaloga između Beograda i Prištine, kao i uključivanje Moskve, sa porukom da nema rešenja bez njih, ne znači da su na sto stavljeni neki novi, nepoznati predlozi, niti da je došlo do promene njihovih pojedinačnih stavova o ovom pitanju, prenosi Tanjug.
On kaže da se Srbiji skoro petnaest godina ne nudi “ništa novo”, da se koriste neke stare floskule i matrice za nove pritiske i pokušava nametanje nekih novih okvira u kojima će se razgovarati, bilo da je to EU ili Bela kuća.
Sve se vrti oko toga, kaže Proroković za Tanjug.
“Nema tu nikakvih novih ponuda. Nikada mi ništa nismo dobili za ovih 25 godina osim onoga za šta smo se izborili. To što čuvamo u našim rukama, moramo čuvati, a da će biti nekih ustupaka i nagrada, toga nema”, smatra Proroković.
Naglasio je da se treba vratiti za pregovarački sto i strpljivo tražiti neko rešenje koje će biti prihvatljivo i za Srbe i za Albance.
“Do rešenja kosmetskog problema se ne može doći bez najšireg multilateralnog pristupa i strpljivog pregovaranja koje će voditi nečemu prihvatljivom kako Srbima tako i Albancima”, ističe.
Komentarišući jučerašnju posetu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i poruke koje su se mogle čuti posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Proroković kaže da je Lavrov proces vratio na “fabrička podešavanja”.
“Lavrov je insistirao na rezoluciji 1244 SB UN i budućoj ulozi Saveta bezbednosti u procesu pregovora između Beograda i Prištine”, podseća Proroković i ističe da to nije bila namera niti Brisela niti Vašingtona.
S obzirom na, kako kaže, visok stepen saglasnosti između Lavrova i predsednika Vučića, za očekivati je da se bez direktnog ili indirektnog učešća Ruske Federacije kosovsko pitanje više ne može razmatrati.
Upitan da li može da pretpostavi šta je to na šta je Lavrov u četiri oka skrenuo pažnju Vučiću, a sudeći po reakciji predsednika Srbije može se naslutiti da je reč o nekom novom pritisku, Proroković kaže da ne zna o čemu je reč, ali je i dodao da Srbija skoro petnaest godina ne dobija ništa novo.
On je podsetio na pritiske o navodnom “genocidu u Srebrenici”, Srbima kao zlom narodu, “koji je hteo hegemonijom da kontroliše drugi izgubljeni rat na Kosovu …” i na to da je Zapad formirao jednu istorijsku sliku i onda iz tog konteksta “vadi” kad mu je šta potrebno da bi vršio pritisak na Beograd.
Odgovarajući na pitanje da li je Vučić juče bio jasan i da li je dao konkretan i konačan odgovor na ponudu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka, za koju se pretpostavlja da će biti neprotivljenje Srbije ulasku Prištine u UN, odnosno malo modifikovanom predlogu o “dve Nemačke”, Proroković je naglasio da to uopšte nije Lajčakova ponuda.
“To je ponuda Volfganga Išingera iz decembra 2007. godine. Za trinaest godina oni nisu ništa novo u Briselu smislili i praktično, imamo taj proces koji traje deceniju i po, u kome se Srbiji i različitim našim vladama i predsednicima zavrću ruke kako bi na to pristali”, ukazuje on i dodaje da ne vidi nijedan razlog da se na to pristane.
Kako je naglasio, Srbija se pre deceniju i po suočavala sa mnogo gorim okolnostima nego što su one danas.
“Bilo bi glupo i naivno pristajati na tako nešto u ovom trenutku. Zbog javnosti treba reći da nema tu nikakvih novih ponuda. Nikada mi ništa nismo dobili za ovih dvadeset pet godina, a da se za to nismo izborili. To što čuvamo u našim rukama, moramo čuvati, a da će biti nekih ustupaka i nagrada, toga nema”, poručuje Proroković.
Govoreći o najavi specijalnog izaslanika predsednika SAD Ričarda Grenela o tome da će u Vašingtonu biti reči o ekonomskoj saradnji Beograda i Prištine, kaže da smo trenutno svedoci “radikalizacije sukoba između Vašingtona i Brisela, po raznim osnovama”, te da je kosovsko pitanje, kako kaže, upalo u jedan takav kontekst.
“Još ćemo gledati nadgornjavanja između Grenela i Lajčaka u dolazećim mesecima, a konkretno što se 27. juna tiče, sastanak je prebrzo i iznenada zakazan i ne treba očekivati neke veće efekte”, smatra Proroković.
Sada, dodao je, Grenel pokušava da “izvadi” situaciju, pričom o ekonomiji, “kako bi barem nešto bilo dogovoreno i kako ne bi bio proglašen neuspeh njegove inicijative”.
“Mislim da bez multilateralnog pristupa u najširem mogućem kontekstu ne može biti nikakvog rešenja. Rezolucija 1244 je dogovor između pet stalnih članica SB UN. Ako to Zapad nije mogao 1999. godine da reši onako kako je želeo, kada je svet bio jednopolaran i kada su sve držali u svojim rukama, kako mogu da očekuju da to reše danas”, zapitao je Proroković.
Naglašava da se treba vratiti za pregovarački sto i strpljivo tražiti neko rešenje koje će biti prihvatljivo i za Srbe i za Albance.
“Jedino tako je dugoročno moguće osigurati regionalnu bezbednost. Sve ostalo će eskalirati u neku novu destabilizaciju”, zaključio je Proroković.
Izvor: Tanjug
